Tema - Srbija

Ovo su vam zanimanja - za biro ne postoje

Diplomirani profesori biologije, engleskog, fizike, informatike kao i inženjeri informacionih tehnologija mogli bi da imaju zanimljiv susret sa NSZ.

Njihova zanimanja po šifrarniku nacionalne službe za zapošljavanje ne postoje. I nisu jedina.

Šifrarnik zanimanja koji se trenutno koristi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, kako sami potvrđuju, datira iz 1998. godine.

Zakon o visokom obrazovanju 2005. godine kao ni sam Bolonjski proces nisu usaglašeni sa evidencijom zanimanja koju je taj proces doneo. To znači da se studenti školuju za zanimanja koja naš sistem za zapošljavanje i dalje precizno ne prepoznaje.

U Srbiji je samo na državnim fakultetima evidentirano 139 zanimanja koja ne postoje u zvaničnom šifarniku zanimanja, rekao je prof. dr Miroslav Kuka.

Profesor, u najnovijem projektu Redefinisanost strukture i Strategija razvoja visokog obrazovanja u Srbiji, podseća da sadašnji šifarnik zanimanja potiče iz 1998. i da nije usaglašen sa Zakonom o visokom obrazovanju iz 2005. zbog čega su zanimanja po bolonjskom procesu zapravo nepostojeća.

“U šifrarniku zanimanja nedostaje 136 naziva samo za one profile koje studenti završavaju na osnovnim akademskim studijama državnih fakulteta. Dakle, 136 i to bez master studija, bez strukovnih studija, bez privatnih fakulteta i bez srednjih škola. Tako u pomenutom šifarniku nema onih zvanja koja imaju prefiks diplomirani, inženjer i menadžer. Kasnije su utvrdili da u listi zanimanja nedostaje 79 zanimanja”, tvrdi predsednica Omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine koja je sprovela istraživanje o zanimanjima koja se ne nalaze u šifrarniku.

Ovo su samo neka od njih: diplomirani profesor biologije, diplomirani profesor fizike, diplomirani menadžer za preduzetnički biznis, strukovni zubni protetičar, analitičar zaštite životne sredine, školski bibliotekar... Spisak se niže, a u njemu su i profesori srpskog i engleskog jezika, solo pevači, ali i diplomirani inženjeri informacionih tehnologija.”

Jedan od konstruktivnih predloga za rešavanje ovog problema je da sami fakulteti, kada otvore određeni smer, evidentiraju zanimanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje potvrđuju da koriste Šifrarnik star skoro dvadeset godina.

“Nacionalna služba za zapošljavanje koristi zvanični Šifarnik zanimanja i stručne spreme, koji je utvrđen Odlukom o jedinstvenom kodeksu šifara za unošenje i šifriranje podataka u evidencijama u oblasti rada, donete od strane Vlade SRJ, 29.01.1998. godine i objavljene u „Službenom glasniku SRJ“ broj 9/98 i 25/00. Šifarnik zanimanja i stručne spreme baziran je na Jedinstvenoj nomenklaturi zanimanja (JNZ), usvojenoj 1990. godine”, kažu u toj službi.

Oni napominju da iako je taj šifrarnik na snazi nastoje "intenzivno prate promene u svetu rada i obrazovanja" i da interno to ažuriraju kako bi pomogli onima koji traže posao.

Dodaju i da je to sve što mogu jer na nivou Republike Srbije ne postoji organ/organizacija u čijoj zvaničnoj nadležnosti je praćenje podataka o zanimanjima i njihovom klasifikovanju i šifriranju.