Platne kartice, od zarade do troška

Bez autora
Oct 18 2015

Narodna banka Srbije pripremila je predlog nacrta zakona kojim bi se ograničile provizije koje trgovci plaćaju bankama prilikom svake transakcije platnim karticama. U Srbiji one iznose i do tri i po odsto, dok će od decembra u Evropskoj uniji biti ograničene na 0,2 do 0,3 procenta. Cilj je zaštita malih trgovaca za koje takve provizije predstavljaju veliki trošak.Većina trafika ne prima kartice, pa kupci bez dovoljno gotovine ostaju bez cigareta, novina i ostalih sitnica. Pošto su malim trgovcima marže relativno niske, a trgovačke provizije visoke, uglavnom nemaju pos-terminale jer tako ostaju bez zarade.

Narodna banka Srbije pripremila je predlog nacrta zakona kojim bi se ograničile provizije koje trgovci plaćaju bankama prilikom svake transakcije platnim karticama. U Srbiji one iznose i do tri i po odsto, dok će od decembra u Evropskoj uniji biti ograničene na 0,2 do 0,3 procenta. Cilj je zaštita malih trgovaca za koje takve provizije predstavljaju veliki trošak.

Većina trafika ne prima kartice, pa kupci bez dovoljno gotovine ostaju bez cigareta, novina i ostalih sitnica. Pošto su malim trgovcima marže relativno niske, a trgovačke provizije visoke, uglavnom nemaju pos-terminale jer tako ostaju bez zarade.

"Trenutno radimo samo za keš. Razmislili bismo možda da radimo i sa karticama, međutim bankarske provizije su velike. Kada bi ih smanjili, možda bismo i počeli. Ovako, jedni zarađuju, a drugi gube, ne vredi", kaže trgovac Slobodanka Đokić.

Pos-terminal prodavca u proseku košta oko 200 evra, a svaki put kada provuče karticu kroz uređaj plaća takozvanu trgovačku proviziju, odnosno naknadu banakama i kartičarskim organizacijama. Ona se u Srbiji kreće od 0,8 za nacionalnu platnu karticu do tri i po odsto za internet plaćanja.

"Cilj ovog zakona je da se zaštite male trgovačke radnje, zanatske radnje, preduzetnici koji kad ugovaraju upotrebu pos-terminala na njihovim prodajnim mestima nemaju istu pregovaračku poziciju koju imaju veliki trgovinski lanci. Tako da za njih po pravilu, ta usluga bude skuplja i onda destimulativno utiče da uopšte koriste platne kartice na svojim prodajnim mestima", objašnjava v. d. generalnog direktora Sektora za platni sistem NBS Dragana Stanić.

U Finskoj, na primer, trgovačke provizije ne postoje, a povodom njihovog ograničavanja u Evropi i Americi rađene su projekcije.

"Postojala je bojazan, u diskusijama koje su se vodile godinama povodom ograničavanja provizija, da će uvođenje takvih granica dovesti do toga da se možda neki troškovi prevale na korisnike, a da će to upravo dovesti do smanjenja broja kartica koje se koriste što je naravno suprotno onom što Narodna banka i mi svi hoćemo, a to je da se keš manje koristi", kaže sekretar Udruženja za bankarstvo, osiguranje i druge finansijske institucije PKS Branislava Žunjić.

U Srbiji je izdato više od šest miliona platnih kartica i polovina je aktivna. U prvih osam meseci ove godine od naknada i provizija prihod banaka bio je 4,4 milijarde dinara.

Ocenite tekst
Komentari
Prikaži više 
 Prikaži manje
Ostavite komentar

Prijavite se na Vaš nalog


Zaboravili ste lozinku?

Nov korisnik