U fokusu - Srbija

Republika kroji plate na lokalu

Osnovica za obračun plata koja bude predviđena budžetom Srbije biće gornja granica za sve zaposlene u javnom sektoru. Pokrajinske i lokalne kase moći će svojim službenicima da obračunavaju samo manje zarade. Trenutno je osnovica za obračun 17.101 dinar, a ide se na to da bude oko 22.000 dinara, koliko iznosi "minimalac". To sve predviđa Nacrt zakona o platama u javnom sektoru, koji je početak reforme primanja.

Kako objašnjava izvor "Novosti" iz Vlade, kolike će osnovice biti u lokalnim samoupravama, zavisiće od toga koliko imaju novca. Takođe, brojka može da zavisi i od troškova života u određenoj sredini.

Iako je gotovo izvesno da će najmanja plata biti oko 22.000, a najveća 7,5 puta veća, oko 155.000, i dalje se konkretno ne zna ko se ovom propisu raduju, a čiji će novčanik biti tanji.

- Biće svakako i gubitnika i dobitnika. Sada se ne zna ko su oni, i mislim da će Ministarstvo nastojati da tu diskusiju odgodi što više, jer su i sami svesni da od tog trenutka kreću da se organizuju ozbiljniji otpori iz onih delova javne uprave koji su u gubitku - objašnjava Milena Lazarević, viša programska menadžerka u Centru za evropske politike.

Trenutne nepravedne razlike najveće su između administracije i javnih agencija, gde se plate slobodno utvrđuju i nisu ni u jednom postojećem platnom režimu.

- Iako u tim agencijama nema mnogo zaposlenih, te plate najviše bole one koji imaju usko regulisana primanja - dodaje Lazarević.

- Nije logično da oni koji pružaju usluge zarađuju više od onih koji pišu zakone i daju oblik državnoj politici. Trenutno imate i nelogičnu situaciju da ministri zarađuju manje od svojih pomoćnika.

Nacrt zakona je tek zakoračio u javnu raspravu. Deo opština smatra da je on dobro rešenje, ali ima i onih koji se ne nadaju najboljem.

- Dosadašnja praksa Vlade mi daje više razloga za strepnju nego za nadu - kaže Dušan Dinčić, predsednik Savskog venca.

- Bojim se da je ideja koja vodi predlagača bliža političkom marketingu, nego nameri da se ova oblast precizno definiše i u potpunosti uredi. Treba imati na umu osnovne činjenice o visini životnih troškova koji nikada ne mogu da budu isti u centru Beograda i u maloj opštini negde u unutrašnjosti, kao i to koliki je doprinos određenih opština budžetu. Slažem se da se povećaju plate ljudima sa nižom spremom i da se ograniče plate najvišeg nivoa, ali se bojim da će se ovako jednim davno viđenim zahvatom propagirati svojevrsna "uravnilovka".

Ima i onih koji su predlagali da odnos između najmanje i najveće plate u javnom sektoru bude jedan prema - pet.

- Trenutno se najmanji od najvećeg koeficijenta razlikuje devet puta - kaže Goran Živković iz Sindikata "Sloga" i dodaje da su tražili da se smanji na odnos jedan prema šest ili čak jedan prema pet.

Komunalci izuzeti

Zakon se odnosi na korisnike javnih sredstava, a javna komunalna preduzeća nisu ni direktni, niti indirektni korisnici budžeta.

- Ne bi bilo popularno, niti ekonomski opravdano da se javna komunalna preduzeća uključe u ovaj zakon - objašnjava Milan Grujić iz sindikata zaposlenih u ovoj deltanosti SSSS.

- Najveći problem su javna preduzeđa osnovana pri državi, a ona su potpuno izuzeta iz svih ovih zakona. Verujemo da će morati da se uključi i određeni korektivni faktor, jer troškovi života nisu isti u Beogradu, Babušnici i Vranju. Mislim i da će problem biti minimalne razlike, svega 300 do 500 dinara po platnim razredima.

Nemci strogi, Skandinavci nagrađuju

U Evropi pitanje raspona plata u javnom sektoru nije jedinstveno rešeno. Kako obajšnjava Milena Lazarević, svaka zemlja sama utvrđuje sistem.

- U Nemačkoj su plate u celom javnom sektoru vrlo strogo regulisane, a u skandinavskim državama menadžeri u javnom sektoru imaju priličnu slobodu da nagrađuju zaposlene po učinku - kaže Lazarević i dodaje da je jedino što se zaista svuda traži jeste transparentnost, jer je logika da iznosi plata onih koje plaćaju poreski obveznici moraju da budu dostupne javnosti i lake za izračunavanje.