U fokusu - Srbija

U Srbiji čak 1.400 "rajskih" firmi

Zemlje u razvoju svake godine gube najmanje 100 milijardi dolara potencijalnih poreskih prihoda zbog ulagača koji dolaze iz "poreskih rajeva". Ovo procenjuje Odeljenje za trgovinu i ravoj Ujedinjenih nacija u godišnjem izveštaju o stranim direktnim investicijama.

Koliko bi srpski budžet bio bogatiji da u našu zemlju ulažu samo gazde koji ne zalaze u "ofšor", niko precizno ne zna. Vlasnici blizu 1.400 preduzeća u Srbiji su firme ili ljudi iz zemalja poznatih po povoljnom poreskom sistemu. A, iz najozloglašenijih poreskih rajeva, zemalja sa "crne liste" Evropske unije, potiču gazde oko 330 srpskih preduzeća i u njih se u proseku godišnje odlije oko 25 miliona evra.

Ekonomisti objašnjavaju da Srbija ne gubi previše poreza zbog poslovanja u ofšoru.

- Porez na dobit preduzeća u našoj zemlji je 15 odsto i to nije previsoka stopa - smatra Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta.

- Zato nemaju previše razloga da izbegavaju oporezivanje u Srbiji. Ostale poreze, na rad, doprinose, porez na dodatu vrednost i slično, te firme plaćaju u Srbiji. Najveći deo sume od 100 milijardi dolara, kolika je procena UN, gube zemlje poput Kine i Indije.

Nije samo neplaćanje poreza na profit razlog bežanja u ofšor destinacije. Pravi posao za Upravu za sprečavanje pranja novca su transferi koji iz poreskih rajeva stižu u Srbiju. U slučaju većine ofšor zemalja, oni su veći od suma koje vlasnici firmi izvlače napolje. Tipičan primer pranja novca je kada tajni vlasnik ofšor kompanije osniva firmu u Srbiji i na njen račun uplaćuje značajne svote. Novac potom ulaže u nekretnine, gradnju ili kupovinu. I tako je već postao - legalan.

- Najveći rizici su prenos novca sa ofšor destinacija, novac koji se prenosi u vidu zajmova, raznih vrsta kreditnih aranžmana i osnivačkog kapitala treba da bude predmet pojačane pažnje i u budućem periodu, naročito kada se sumnja u stvarne vlasnike kompanija registrovanih na "rajskim" destinacijama - stoji u godišnjem izveštaju Uprave za sprečavanje pranja novca.

- Posebno treba ispratiti građevinske kompanije čiji su osnivači ofšor firme, jer se sumnja da se na ovaj način nelegalno stečan novac ulagao u regularan sektor.

Lane su tako vlasnici firmi iz Holandije u Srbiju uložili 372,7 miliona evra više nego što su u matičnu zemlju izneli. Sa Devičanskih ostrva, britanskih, "doputovalo" je 9,3 miliona evra više nego što je na njih "poslato". Iz Hongkonga je uloženo skoro četiri miliona evra više nego što je izneto. Odliv novca je veći u Lihtenštajn - za 4,4 miliona evra, Kajmanska ostrva 1,5 miliona evra i Belize 1,2 miliona evra.

Koje su odluke

Osnovne odlike prave ofšor firme su da ne posluje u zemlji u kojoj je osnovana, da ne vodi prosto knjigovodstvo i da ima tajnog vlasnika. U pojedinim državama u Evropi, samo su određene forme preduzeća ofšor. Primer je - "partnerstvo sa odgovornošću" u Austriji, Holandiji, Švajcarskoj i Britaniji. Samom registracijom takva preduzeća u zvaničnom registru ovih država dobijaju status ofšor firme.

Kako izvlače

Uprava za sprečavanje pranja novca upozorava na nekoliko uobičajenih načina na koje se novac izvlači iz zemlje. Jedan je preplaćivanje robe koja se uvozi od ofšor kompanije. Iako kupac plaća veće dažbine državi, isplati mu se, jer veće sume iznosi. Na taj način se ponekad plaća i roba koja se kasnije prodaje na crno u Srbiji.