U fokusu - Srbija

Privreda ogrezla u gubicima

Srpska privreda 2014. godinu završila je sa gubitkom od 131,78 milijardi dinara, što je četiri puta veći minus od zabeleženog 2013. godine, saopštila je Agencija za privredne registre. Prošlogodišnji drastični rast gubitaka privrede analitičari ove agencije vide kao posledicu pada bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2014. od 1,8 odsto, industrijske proizvodnje od 6,5 i skromnog rasta izvoza kao glavnog pokretača razvoja od 1,5 odsto.

Pored toga, lane je došlo i do pada domaće valute u odnosu na evro od 5,5, a još više u odnosu na dolar – 19,6 procenata. Sve u svemu, kad se podvuče crta, srpska privreda je u 2014. godini bila u gubitku 1,1 milijardu evra.

Niko ne poriče da su i prošlogodišnje katastrofalne poplave kumovale gubicima u privredi, što je plaćeno i gubitkom radnih mesta.

Oko 94.00 privrednih društava u 2014. zapošljavalo je 976.061 radnika, što je za 18.839 manje nego prethodne godine. Ipak, ako je za utehu, najveće smanjenje broja zaposlenih beleže privredna društva u restrukturiranju i javna preduzeća.

Ekonomisti, međutim, poodavno ukazuju da je srpska privreda prezadužena i u kandžama banaka, što se vidi i iz izveštaja APR. Analitičari ove agencije napominju da su lanjskim gubicima privrede doprinela i njena visoka zaduženost, odnosno visoki izdaci za otplatu kredita. Tako su u prošloj godini finansijski rashodi dodatno uvećani za 51,1 odsto, pa je gubitak po osnovu finansiranja povećan 2,3 puta u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 273 milijarde dinara.

– Od 2006. do 2014. godine srpska privreda je u proseku godišnje  izdvajala oko 4,5 milijardi dinara za otplatu skupih kredita, što je ukupno oko 36 milijardi evra – upozorava ekonomista Dragovan Milićević. – Preduzeća su bila primorana da se zadužuju, jer nisu imala sopstvena obrtna sredstva. Na to su ih primoravala visoka nenaplaćena potraživanja, kojima je kumovala i država, jer je i ona kasnila sa plaćanjem svojih računa, a istovremeno se i sama zaduživala kod banaka po visokim kamatama od 16 i 17 odsto. Istovremeno, Narodna banka je, da bi sačuvala cenovnu stabilnost i kurs, održavala visoku referentnu kamatnu stopu. Ceh je platila privreda.

Ljubodrag Savić, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, kaže da vlada nije mogla da spreči prošlogodišnju poplavu, ali ostaje pitanje da li je mogla da učini i više od postignutog. Vučićev kabinet je dosta učinio na uspostavljanju ekonomske stabilnosti, što je od velikog značaja, ali Savić smatra da to nije dovoljno za oporavak i neophodan rast.

– Stabilan, održiv privredni rast i zaposlenost mogu da donesu samo rast proizvodnje i izvoza. To zvuči kao opšte mesto, ali je i velika istina. Popravili smo ambijent za investicije i za to smo pohvaljeni. Ali, ostaju neke krupne sitnice koje kvare zadovoljstvo. Od države se očekuje da poštuje zakone koje je donela. To znači da plaća svoje obaveze u roku od 45 dana, na šta se zakonom obavezala, a ne da se na naplatu računa čeka i po šest meseci. Ima slučajeva da se na dozvolu za početak poslovanja čeka i po dve godine.

Savić spada u one ekonomiste koji od države očekuje da podstakne industriju.

– Država ne sme da upravlja, ali je veoma važno da postiče razvoj proizvodnje, da subvencioniše proizvodnju za izvoz. To nikako ne znači da država poklanja novac nekom tajkunu bez kontrole šta je sa njim uradio. To podrazumeva direktne subvencije ili kredite sa nižim kamatnim stopama, kao i oslobađanje od poreza za određeni period. Uz dva uslova – da takvo podsticanje proizvodnje bude javno i da se strogo kontroliše. Sa ciljem da dinar izdvojen za investicije donese bar dva od rasta BDP, novog zapošljavanja, izvoza i većih prihoda u budžetu.

Za Milana Kneževića, vlasnika „Modusa”, poslednji izveštaj APR o prošlogodišnjem poslovanju privrede je veoma zabrinjavajući. Potkrepljuje to podatkom da je u blokadi dužoj od 90 dana lane bilo više od 20.400 privrednih društava, koja nose gotovo četvrtinu neto gubitka. U njima je zaposleno 146.893 osobe i njihova sudbina je neizvesna. Ni javnim preduzećima nisu cvetale ruže. Njihov gubitak u 2014, iako manji za 13,4 odsto, premašio je 42 milijarde dinara.

– Privrednici očekuju bar posebnu sednicu vlade na kojoj bi se razmotrili ovi rezultati, kaže Knežević. – Navedeni podaci ukazuju da je stanje u privredi alarmantno i očekuju se hitne mere, „kako bi se spaslo što se još spasti može”.