U fokusu - Srbija

NALED: Mere za smanjenje sive zone

Više od polovine privrednika veruje da je država odlučna da se obračuna sa nelegalnim poslovanjem, pokazalo je NALED-ovo istraživanja koje je sproveo Ipsos.

Međutim, to poverenje iz meseca u mesec pada i trend će biti nastavljen ukoliko ne bude usvojen nacionalni program za smanjenje obima sive zone i preduzete mere protiv nelegalne trgovine i rada na crno, pokazalo je to istraživanje.

Dok je u decembru 2014. svaki treći privrednik smatrao da u njegovoj delatnosti postoje oni koji rade u sivoj zoni, danas je to uverenje iskazalo 43 odsto ispitanika.

Negativan trend primetan je i kada je reč o odlučnosti legalnih privrednih subjekata da prijavljuju kršenje zakona resornim insitucijama - krajem prošle godine to bi učinilo 44 odsto anketiranih, a sada 38 procenata.

"Procenjuje se da obim prometa u sivoj zoni u Srbiji iznosi 30 odsto BDP-a, što je drugi najlošiji rezultat u centralnoj i istočnoj Evropi, odmah posle Bugarske. Kada bi smanjili nivo sive ekonomije za samo jedan procentni poen, država bi od poreza prihodovala dodatnih 100 miliona evra godišnje, što su sredstva koja bi se mogla upotrebiti za obnovu škola i bolnica, izgradnju puteva ili povećanje penzija", rekao je generalni direktor kompanije Coca Cola Hellenic Aleksandar Ružević.

Prema njegovim rečima siva ekonomija je širi problem od puke utaje poreza - ona predstavlja nefer konkurenciju za sva preduzeća koja posluju pošteno, ugrožava prava radnika na penziono i socijalno osiguranje i onemogućava kontrolu ispravnosti i bezbednosti proizvoda.

"Zato se društveno odgovorne kompanije okupljene u NALED-ovom Savezu za fer konkurenciju zalažu da vlada donese Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije do kraja ove godine", rekao je Ružević.

Predloženi program predviđa četiri grupe mera, a u prvoj je predviđena bolja koordinacija inspekcija i saradnja sa carinom, policijom i sudskim organima, kao i efikasnije sankcionisanje svih oblika sive ekonomije.

Druga grupa predviđa podsticajne mere u oblasti fiskalne politike kroz olakšice za pokretanje biznisa (smanjenje poreza i uvođenje poreskog kredita), proširenje obuhvata fiskalizacije i uvođenje informacionih sistema za uspostavljanje efikasnije analize rizika u Poreskoj upravi.

Slede mere kojima bi bilo bi obuhvaćeno smanjenje administrativnog opterećenja, smanjenje ili ukidanje dela neporeskih nameta, razvoj elektronskih servisa i registra procedura.

Predložene su i mere za podizanje svesti građana o važnosti uključivanja u borbu protiv sive zone putem edukacija, informativnih kampanja, nagradne igre za građane i lokalne samouprave u prikupljanju fiskalnih računa.

Usvajanje Zakona o inspekcijskom nadzoru predstavlja osnov za primenu prve grupe mera, smatraju u NALED-u.

Taj propis, čiji je kreator Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, uživa podršku 79 odsto ispitanika a sada umesto svakog drugog, zamerke na rad inspekcija ima tek svaki treći privrednik.

Osim jačanja poverenja u inspektore biće neophodno usmeriti aktivnosti na jačanje vere u sudstvo imajući u vidu da četvrtina anketiranih veruje da će firma u sivoj zoni biti otkrivena, 14 odsto da će biti kažnjena, a samo devet procenata da će kazna biti i naplaćena.