Tema - Srbija

Svaki peti dužnik drhti zbog rata

Građani koji su želeli da se skuće pozajmili su od bankara, za poslednjih devet godina, oko 3,5 milijardi evra, ili podigli tačno 101.383 kredita. Danas su ovim dužnicima "puca glava" dok se dovijaju kako da vrate zajmove, gotovo 7.000 pozajmica je problematično, a banke su stavile hipoteku na više od 820 stanova koji će po svoj prilici otići na "doboš".

Ekspanzija zaduživanja da bi se obezbedio krov nad glavom počela je 2006. godine kada su podignuts 25.184 zajma, a već sledeće godine se dogodio bum i stanovništvo je uzelo za 53 odsto više stambenih pozajmica, ili 35.957. Od tada do ovog novembra, taj broj se uvećao četvorostruko. A, sada sve dužnike boli glava od rata, jer je kurs evra u međuvremenu skočio za oko 50 odsto, a franka gotovo duplo, a za ovu valutu vezana su 19.003 kredita. Naravno, rast obaveza prema bankama nije pratilo povećanje plata, tako da su mnogi dužnici zapali u teškoće i nije im puno značilo ni obaranje euribora, niti donekle smanjene kamate.

Naročito su u problemu građani koji imaju stambene kredite u "švajcarcima", jer veliki broj teško može da ih vraća. Zbog toga se pregovara sa državom oko pomoći, ali po svoj prilici dogovora nema na vidiku, pa udruženje "Efektiva" najavljuje nove proteste.

Dejan Gavrilović, predsednik ove organizacije, tvrdi da nikakav pomak nije učinjen da bi se pomoglo oko 20.000 zaduženih građana u švajcarskim francima, koji ne znaju kako da otplate svoje kredite.

Preliminarni predlog da se uslovno otpiše 20 odsto glavnice duga, uz obavezu da se nastavi redovna otplata zajmova i da se sa svakom novom godinom obaveze umanje za jedan odsto je neprihvatljiv.

- Nismo sigurni da se uopšte želi konačno rešenje za nas koji imamo stambene kredite u francima - kaže Gavrilović.

- Banke više ne žele da ponude nijednu mogućnost, navodno već su dovoljno novca potrošile na nas. Valjda zato što su nam vratile ono što su više uzele i to računaju u neku pomoć. Država ne može da ih natera da nam izađu u susret. Ne može da se primeni hrvatski model. Tako da mislimo da smo ponovo prepušteni samima sebi i jedini način je da se izborimo za svoja prava - protest. Već danas ćemo se dogovoriti da li će to biti ovaj ili sledeći vikend.

Bankari ostaju pri svom stavu da su već dva puta izašli u susret klijentima koji imaju stambene zajmove u "švajcarcima" i da ih je to koštalo više od 50 miliona evra. Od države, kako kažu u jednoj banci, nisu tražili nikakav novac da bi prihvatili neko novo rešenje. Od nadležnih očekuju eventualno da im se smanji porez ili obavezna rezerva, ali o tome na radnoj grupi nije bilo govora. Bankari i dalje tvrde da većina građana koja je uzela stambene kredite u francima u iznosu do 50.000 evra može da ih otplaćuje i da to i čine. Oni klijenti koji su fingirali svoje zarade kako bi uzeli veće zajmove od 100.000 ili 150.000 evra da bi zaradili, sada su u problemu. Tom delu dužnika, banke nemaju nameru da pomognu.

Građani okupljeni u "Efektivi" ostaju pri svom zahtevu da se otplata nastavi po kursu franka i evra na dan kada su uzeli zajmove. Smatraju da je to jedino pravično rešenje. S druge strane, država je obećala da će pomoći samo najugroženijim građanima, a kako će se napraviti skala i odrediti ko može na tu pomoć da računa - još se ne zna.

Naplativost i hipoteke

Prema podacima Narodne banke Srbije, od ukupnog broja odobrenih stambenih pozajmica, problematičnih je 6.557 kredita, vrednih 27,6 milijardi dinara. Na kraju prošle godine problematični stambeni krediti u "švajcarcima" činili su 61,4 odsto ukupnih stambenih zajmova koji ne mogu da se naplate. U portfoliju NKOSK nalazi se 821 stambeni kredit u neotplaćenom iznosu od 27,9 miliona evra, oni su proglašeni dospelim. Drugim rečima, nad njima je aktivirana hipoteka.

Iskustvo drugih

Neke su zemlje, poput Španije i Grčke, za svoje građane koji su ostali bez zaposlenja obezbedile mirovanje stambenih kredita dok ne nađu novo radno mesto. Postoji mogućnost i grejs perioda, ali to nije trajno rešenje, jer su u pitanju zajmovi koji se otplaćuju 20 i 30 godina.