U fokusu - Srbija

Obveznice daju više i od štednje

Državne obveznice, koje spadaju u najsigurnije hartije od vrednosti, odnedavno su, na Beogradskoj berzi dostupne i građanima. Tokom prve nedelje, koliko se ove obveznice "vrte" na zvaničnom srpskom tržištu kapitala, njima je ostvaren promet od 3,2 miliona evra. Iako su listirane čak 64 emisije ovih državnih hartija, trgovalo se obveznicama samo dve serije. Međutim, na Berzi, koja već godinama vapi za novim "tržišnim materijalom" su - zadovoljni.

- Postojanje trgovanja u prvim danima je bilo relativno neočekivano imajući u vidu da je investiciona javnost bila nepripremljena za ove složene hartije od vrednosti, te je promet od 3,2 milona evra ostvaren u prvih nedelju dana zaista pozitivan impuls u razvoju ovog segmenta tržišta - kaže za "Novosti" glavni analitičar Beogradske berze Miroljub Ristić.

Trgovanje je zabeleženo na dve serije obveznica, jednoj nominovanoj u dinarima, a drugoj u evrima, sa rokovima dospeća 2018, odnosno 2017. godine. One kupcima donose prinos od oko 4,5 odsto na dinarske, odnosno oko 2,5 odsto na obveznice nominovane u evrima. Prinos, inače, zavisi od cene po kojoj se hartija kupi.

Na takozvanom prajm listingu Berze uključene su 64 emisije državnih dugoročnih hartija od vrednosti, i to 40 dinarskih i 24 nominovane u evrima, sa rokom dospeća od jedne do 11 godina. Pojedinačna obveznica glasi na 10.000 dinara, a ona nominovana u evopskoj valuti - na 1.000 evra.

U poređenju sa kamatama na štednju, ulaganje u državne obveznice je isplativije rešenje. Međutim, prinos od 4,5 odsto na dinarske obveznice ostvaren u prvoj nedelji trgovanja moguće je ostvariti i na štednju u banci na duži rok, bez plaćanja provizija. Zarada na evru je, pak, bila bolja nego u banci. Suština je što su dinarske obveznice, koje nose visoke kamate i prinose veće od 10 odsto u rukama "velikih igrača" (kupljene u doba kada je referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije bila gotovo duplo viša, pa je i prinos bio znatno veći). I sada će ih prodavati samo oni koji to budu morali da učine. Činjenica je da je gotovo celokupna ponuda koncentrisana u rukama banaka i njihovih inostranih partnera.

Građani, preko brokera, mogu da kupe i samo jednu obveznicu. Ali, moraju da računaju na izvesne troškove. Plaćaju se ukupno tri provizije: trošak berze je 0,1 odsto, isto toliko je provizija Centralnog registra hartija od vrednosti, a plaća se i usluga brokera. Ova poslednja provizija varira od količine uloženog novca, pa se za građane uglavnom kreće od 0,1 do jedan odsto. Ovo sve treba imati u vidu, ukoliko se neko odluči da svoju ušteđevinu plasira u državne papire.

Važna stavka je - znati koliku novčanu korist može da im donese određena obveznica. Tu su "u igri" tri stavke o kojima treba voditi računa: rok dospeća obveznice, to jest datum kada država isplaćuje vlasniku hartije ceo iznos na koji obveznica glasi uz pripadajuću kamatu; zatim sama kamatna stopa, a najvažiji je - prinos koji donosi.

Prinos, u stvari, predstavlja pravu zaradu ulagača u obveznice. On može biti i veći i manji od kamate, i zavisi od cene po kojoj se hartija kupi. Najjednostavnije objašnjeno - kada se emituje obveznica od 10.000 dinara, po kamatnoj stopi od, na primer, 10 odsto, a kupac uspe da je kupi po manjoj ceni od tih 10.000 nominale, onda će njegova zarada biti veća od 10 odsto koliko je iznosila kamata. I to upravo za iznos koji je "uštedeo" prilikom kupovine. To znači da je i prinos na tu obveznicu veći od kamate, i da je država, kao izdavac, zaradila - manje.

Šta se nudi na prodaju

- S obzirom na trenutnu situaciju na tržištu i aktuelne kamatne stope, ranije izdate obveznice sa znatno višim kamatnim stopama u odnosu na trenutne predstavljaju vrlo poželjan tržišni materijal i investitori koji ih imaju u svom posedu teško ih se odriču - objašnjava Miroljub Ristić, glavni analitičar Beogradske berze.

- Za trenutne emisije dobijaju se dosta niže stope prinosa, tako da je primetan nedostatak ponude na ranije izdatim hartijama, sa visokim kamatnim stopama. Pretpostavka je da će sa uključenjem novih hartija doći do prevazlaženja nedostatka ponude.

Ne plaća se porez

- Najveća prednost državnih hartija je činjenica da su oslobođene poreza na zaradu i da se na tržištu mogu prodati bilo kada pre roka dospeća - ukazuje berzanski analitičar Nenad Gujaničić, direktor razvoja u "Vajz brokeru".

- Takođe, postoji veoma visok broj različitih mogućnosti, ako se gleda ročnost ovih finansijskih instrumenata. Prinosi na obveznice su neznatno viši nego kamata na štednju iste ročnosti. On smatra da su, uz takve prinose, državne obveznice pre svega interesantne krupnim igračima. U kupovini, naravno, mogu učestvovati i građani, iako sa manjim sumama neto prinos ne može da bude atraktivan.