Tema - Srbija

Zaštićeno geografsko poreklo za vino iz Šumadije

„Dobro je, biće interesantno”, zaključio je Božidar Aleksandrović pošto je probao neka od mladih vina donetih za degustaciju iz nekoliko šumadijskih vinarija. To znači, prevodi on za vinske laike, da je ovogodišnja berba dobra i da će biti lepih vina od raznih proizvođača iz Šumadije. A oni su se u četvrtak skupili u Vinči kraj Topole, na imanju Aleksandrovića, da bi obeležili Dan mladih vina, koji se u svetu obeležava trećeg četvrtka u novembru, ali i da bi čuli iskustva i savete Frederika Žulije, vinara iz Francuske i eksperta Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za sektor vinske industrije.

„Probao sam vaš sovinjon, dobar je. Onda sam probao vašu frankovku, koja je autohtona sorta. Ja to ne proizvodim – zaintrigiralo me je...”, rekao je Žulija, poručujući srpskim vinarima da je dobro što se u Srbiji gaje i internacionalne i autohtone sorte, jer je to jedan od načina da zainteresuju kupce na stranim tržištima za svoj proizvod.

Na seminaru koji je EBRD u saradnji sa Udruženjem vinara Šumadija organizovan na temu izvoza i pozicioniranja vina na tržišta Evropske unije i promocije geografskog porekla jedne regije, srpski vinari mogli su da čuju kako se brendiraju vinske regije iz kojih potiču, ali i pojedinačni proizvođači iz tih regija na zahtevnim tržištima zemalja EU. Žulija je govorio i o najboljim rešenjima za promociju geografskog porekla vina na kome se zasnivaju moderni koncepti regionalnih vina u svetu.

Vinare iz Šumadije to posebno zanima jer očekuju da će vina iz berbe 2016. imati zaštićeno geografsko poreklo.

„Bez jačanja regije i brendiranja jedne regije, to jest zaštite geografskog porekla, male su šanse da se nešto napravi. Ozbiljne zemlje imaju i ozbiljna sredstva koja ulažu u jačanje i brendiranje regije a, s druge strane, pojedinačne vinarije traže svoju sreću tako što u okviru jedne regije jačaju svoj brend”, kaže Aleksandrović.

Srbija, sa oko 20.000 hektara vinograda, čini 0,01 odsto svetske vinske oblasti. Ukupna površina pod vinovom lozom u EU je 3.399  miliona hektara, što je 45 odsto svetske površine. Površine pod vinogradima u Evropi se smanjuju, samo više ne tako naglo kao u jednom periodu ranije, a ovo smanjenje je nadoknađeno povećanjem u ostatku sveta, naročito u Kini. Ukupna svetska proizvodnja vina u 2014. je 279 miliona hektolitara, a potrošnja – 240 miliona hektolitara. Francuska je i dalje najveći svetski proizvođač vina, sa 46,6 miliona hektolitara u prošloj godini. Slede Italija i Španija, pa SAD, Argentina, Australija... Zbog obima sektora, kaže Frederik Žulija, Srbija nikada neće moći da bude konkurentna na svetskom tržištu vina – uvek će biti jeftinijih. Zato morate da forsirate „ekskluzivu”, poručio je ovdašnjim vinarima.