U fokusu - Bosna i Hercegovina

U 2016. godini privredi u RS rasterećenje, reforma Šuma i ŽRS

Smanjenje poreskog opterećenja rada, reindustrijalizacija prerađivačke industrije, uspostavljanje registra parafiskalnih nameta i ukidanje onih koji nisu opravdani, ključni su prioriteti iz radne verzije ekonomske politike RS za iduću godinu.

Predviđena je i reforma javnih preduzeća, a jedan od prioriteta su "Željeznice RS", dok će "Šume RS" biti reorganizovane u skladu sa Zakonom o javnim preduzećima.

U tom dokumentu, koji je u posjedu "Glasa Srpske", navedeno je da će smanjenjem doprinosa biti obezbijeđeno rasterećenje privrede, a prihodi za vanbudžetske fondove koji će zbog toga pasti biće nadomješteni iz drugih izvora koji su već obezbijeđeni. Vlada RS već je predložila smanjenje zbirne stope doprinosa za 1,4 odsto, ali je uslov za to da bude uvedena diferencirana stopa PDV-a, o čemu saglasnost treba da daju vlasti na nivou BiH, što još nije učinjeno.

Jedan od zadataka za iduću godinu je i otpočinjanje reindustrijalizacije prerađivačke industrije koja ima za cilj povećanje obima industrijske proizvodnje i zaposlenosti. Ovaj proces podrazumijeva i pospremanje u firmama sa većinskim državnim vlasništvom od kojih neke ne posluju ili posluju sa minimalnim kapacitetom. Predviđena su tri načina djelovanja - okončanje privatizacije, restrukturisanje firmi koje imaju perspektivu i pokretanje stečaja i likvidacije u onima u kojima privatizacija i restrukturisanje ne bi dali pozitivne efekte.

Planirano je i uspostavljanje registra parafiskalnih nameta, što je jedan od dugogodišnjih zahtjeva Privredne komore RS. Ključni zadatak je da bude onemogućeno stvaranje novih parafiskalnih nameta koji opterećuju preduzeća.

 - Nakon toga, u 2016. godini nastavićemo da analiziramo parafiskalne namete koji su uključeni u registar i da predložimo ukidanje onih za koje bude utvrđeno da nisu opravdani - navodi se u dokumentu i dodaje da će biti ukinuta i posebna republička taksa koja iznosi od 300 do 2.500 KM.

Prema nezvaničnim informacijama, privrednici nisu zadovoljni ponuđenim rješenjima, posebno zbog izostanka konkretnih mjera za toliko traženo rasterećenje privrede. Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević kaže da analiziraju radni tekst kako bi vidjeli koji su prijedlozi poslovne zajednice našli mjesto u dokumentu. On je istakao da privrednici neće odustati od prioritetnih zahtjeva koji se, prije svega, odnose na rasterećenje privrede kroz smanjenje fiskalnih i parafiskalnih nameta i izmjene Zakona o porezima i doprinosima s ciljem vraćanja stopa poreza i doprinosa na nivo prije 2008, odnosno 2009. godine kada je izbila globalna ekonomska kriza.

- Naši prioritetni zahtjevi su i povećanje neoporezivog dijela dohotka na nivo najniže plate, refundacija izdvajanja za porodiljsko bolovanje u bruto iznosu, donošenje zakona o podsticajima i njihova blagovremena raspodjela, smanjenje javne potrošnje, reforma javnih preduzeća i suzbijanje sive ekonomije - rekao je Blagojević.

Član Udruženja ekonomista RS SWOT Predrag Duduković istakao je da, i u slučaju da dođe do smanjenja stope doprinosa za 1,4 odsto, to nije dovoljno.

- To smanjenje će možda uticati da preduzeće koje zapošljava tridesetak ljudi ostvari godišnju uštedu od nekoliko hiljada maraka. To ne može spasti preduzeće koje loše stoji, odnosno da iz zone gubitka pređe u zonu dobiti, a ni za ono koje dobro radi neće donijeti veliko rasterećenje - naglasio je Duduković i dodao da se opterećenje mora vratiti na nivo iz 2008. godine kada je zbirna stopa za oporezivanje rada bila ispod 33 odsto.

On je istakao da je RS potrebna reindustrijalizacija kako bi firme i u privatnom i javnom sektoru bile konkurentne na tržištu i da bi RS mogla da odobri podsticaj firmama koje rade na tome.

- Perspektivna državna preduzeća, naravno, treba pomoći. U tim preduzećima više je problem menadžment koji nije stimulisan da radi bolje - rekao je Duduković.

Govoreći o parafiskalnim nametima, on je rekao da njih ima više od 100 i da preduzetnici ne znaju šta sve plaćaju.

- Registar je pravi način da na jednom mjestu bude evidentirano šta sve preduzeće mora da plati, a ako nešto nije u registru, da privrednik ne bude obavezan da plati - naglasio je Duduković.

U Ministarstvu finansija RS su rekli da okvir za izradu ekonomske politike za 2016. godinu predstavljaju politike Vlade definisane reformskom agendom i akcionim planom koji su usaglašeni sa EU i međunarodnim finansijskim institucijama.

Reforma javne uprave i preduzeća

U idućoj godini biće nastavljena i reforma republičke uprave s ciljem poboljšanja njene efikasnosti i transparentnosti i podizanja profesionalnosti zaposlenih.