Tema - Srbija

Manje subvencije ne znače i skuplju hranu

Ovogodišnje smanjenje subvencija za biljnu proizvodnju moglo bi da se odrazi na kvalitet i cenu domaće hrane, upozoravaju nezadovoljni proizvođači. Poljoprivredni analitičari, međutim, imaju u tom pogledu podeljena mišljenja.

Jeste, kažu, biće manje para, proizvodnja će biti nešto skuplja, ali cene hrane se formiraju na osnovu ponude i tražnje, ne samo na domaćem, već i na inostranom tržištu. Istina je da je budžet nedovoljan i da ga valja ga što racionalnije raspodeliti, ali poljoprivrednicima, kažu stručnjaci, možda više od besparice smeta česta promena agrarne politike.

Milan Prostran, agrarni analitičar, smatra da će smanjenje subvencija direktno uticati na pad potrošnje kvalitetnog đubriva, lošiju obradu zemlje i smanjenje upotrebe kvalitetnog semena i sadnica u proizvodnji povrća i voćarstvu. Konačna posledica biće pad konkurentnosti domaćih proizvođača koja je ionako ozbiljno ugrožena.

– Paori se s pravom bune. Česta promena agrarne politike u poslednjih 15 godina, pa tako i politike subvencija, ne donosi ništa dobro farmerima. Morate imati bar pet godina stabilan sistem podsticaja da biste imali neke efekte – kaže Prostran. Smatra da bez izdvajanja iz državne kase bar 10 odsto za poljoprivredu (sada je ispod pet procenata) Srbija ne može da očekuje razvoj agrara niti povećanje konkurentnosti. „U državama EU subvencije u poljoprivredi su tri do pet puta veće nego kod nas”, ističe naš sagovornik.

Subvencije za ratare, da podsetimo, ove godine su tri puta manje nego u 2015. iako je budžet za podsticaje ostao isti kao prošlogodišnji (oko 28 milijardi dinara). Odlučeno je da novac ove godine bude drugačije raspoređen poljoprivrednicima.

Ukinuto je regresiranje goriva, a regres za mineralno đubrivo smanjen sa 3.000 na 2.000 dinara. U stočarskoj proizvodnji subvencije su ostale iste, kao i premije za mleko. Procena države je da je stočarstvo trenutno najugroženije. Ovakva odluka izazvala je burne reakcije poljoprivrednih udruženja koja predviđaju izuzetno tešku godinu za ratare.

Analitičar Vojislav Stanković smatra da za sada Srbiji ne preti rast cena hrane, jer je ponuda veća od tražnje. On podržava odluku vlade da se povećaju investicije, a takođe smatra i da Srbija treba postepeno da ide „na ukidanje plaćanja subvencija po hektaru”.

Takozvani razvojni sistem plaćanja (davanje podsticaja po hektaru) prvi put je uveden 1994. godine u Evropskoj uniji, jer su države imale velike zalihe poljoprivrednih proizvoda. Ratari su dobijali podsticaje iako praktično nisu imali obavezu da bilo šta proizvode, niti ih je ko kontrolisao. Unija je delimično odustala od ovakvog sistema plaćanja, mada je u nekim državama takva mera i dalje na snazi, objašnjava naš sagovornik. Kod nas je ovaj vid podsticaja uveden 2007. kada je počela praksa da se poljoprivrednicima plaća oko 100 evra po hektaru.

– Mi nismo u toj situaciji. Moramo najmanje da udvostručimo proizvodnju u voćarstvu, povrtarstvu i stočarstvu i zato nam je potreban drugačiji sistem podsticaja – ističe naš sagovornik.

U Evropskoj uniji u proizvođačkim cenama svih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda subvencije učestvuju i do 30 odsto. Iz zajedničkog budžeta najviše se podstiče proizvodnja junećeg mesa („bebi bifa”) sa 41 odsto. Petina novca odlazi na proizvodnju kravljeg mleka, dok se 12 procenata izdvaja za ovčarstvo i kozarstvo. Uzgoj svinja se, recimo, uopšte ne subvencioniše.

Farmeri su zbog velikog zagađenja životne sredine čak opterećeni i ekološkim porezom. Oko 10 odsto budžeta izdvaja se za proizvodnju tzv. proteinskog bilja (soja i uljana repica), a svega pet odsto podsticaja odlazi na uzgajanje voća i povrća…

„Srbija takođe treba da se orijentiše na ovakvu strukturu plaćanja podsticaja”, zaključuje Stanković.