U fokusu - Srbija

Povoljniji uslovi za kreditiranje privatnog sektora

Pravovremene i dobro odmerene mere monetarne politike i puna koordinisanost monetarne i fiskalne politike u Srbiji obezbeđuju uslove za investicije i ubrzan, ali održiv privredni rast.

Imajući u vidu da je domaći bankarski sektor likvidan i da je Narodna banka Srbije svojim merama doprinela stvaranju ambijenta koji karakteriše snažan pad kamatnih stopa, postoje i uslovi za kreditiranje privatnog sektora bez posezanja za nestandardnim merama, saopšteno je danas iz Narodne banke Srbije.

Pored doprinosa oporavku Srbije kroz postignutu i očuvanu cenovnu i finansijsku stabilnost, Narodna banka Srbije je trasirala put za snažan pad kamatnih stopa na dinarske kredite. Ciklus smanjenja referentne kamatne stope započet je u maju 2013. godine. Tokom 2015. godine niski inflatorni pritisci, dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi i zaključenje aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom otvorili su prostor za intenzivnije ublažavanje monetarne politike, uprkos povećanoj neizvesnosti na međunarodnom finansijskom tržištu.

Referentna kamatna stopa je u 2015. snižavana sedam puta za ukupno 3,5 procentnih poena, a od početka ove godine za dodatnih 0,25 procentnih poena i trenutno iznosi 4,25%. Smanjenje referentne kamatne stope bilo je praćeno i znatnim padom kamatnih stopa na tržištu novca i kredita, tj. znatno nižom cenom zaduživanja države i privatnog sektora.

Kamatne stope na novoodobrene dinarske kredite privredi i stanovništvu u februaru ove godine su na najnižem nivou i iznose u proseku 5,7% za privredu i ispod 12% za stanovništvo. U odnosu na period pre godinu dana – niže su za 7,8 procentnih poena za privredu i za 6,6 procentnih poena za stanovništvo. I kamatne stope na kredite u deviznom znaku su u padu usled nižih kamatnih stopa na međunarodnom tržištu novca i niže premije rizika zemlje, pri čemu je taj pad manje izražen u odnosu na kamate na dinarske kredite, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

Pad kamatnih stopa na domaćem i međunarodnom tržištu novca odrazio se ne samo kroz niže kamate na nove kredite već i kroz niže troškove finansiranja postojećih kredita privrede i stanovništva. To u slučaju privrede doprinosi nižim troškovima poslovanja, poboljšanju finansijskog rezultata i obezbeđenju sredstava za nove investicije.

Uz zadovoljavajuću likvidnost banaka i pre toga, znatan pad kamatnih stopa na kredite je doprineo i oporavku kreditne aktivnosti u drugoj polovini 2015. godine kako u segmentu stanovništva, tako i privrede. Pritom, građani se već duže vreme pretežno zadužuju u dinarima (preko 60%), a od novembra se 99% novih gotovinskih kredita odobrava u dinarima, od čega dve trećine na rok otplate duži od pet godina. S daljim oporavkom ekonomske aktivnosti i obezbeđenom niskom i stabilnom inflacijom, uz relativno stabilan devizni kurs, očekujemo da će se i preduzeća u sve većoj meri oslanjati na dinarske kredite, kažu u NBS.

Znatan rast novih investicionih kredita privredi ukazuje na to da se rast privatnih investicija u većoj meri nego ranije finansira kreditima banaka. Između ostalog, to je doprinelo i tome da privatne investicije budu glavni nosilac privrednog rasta u 2015. godini, a takva su očekivanja i za naredne godine.

Značajan faktor podrške investicijama predstavljaju obezbeđena makroekonomska i očuvana finansijska stabilnost. Da je na tom planu postignut veliki napredak, svedoče i tri uspešne revizije aranžmana s Međunarodnim monetarnim fondom, poboljšanje izgleda kreditnog rejtinga zemlje od sve tri agencije koje prate Srbiju (Fitch, Standard & Poor’s i Moody’s) i bolja pozicija na međunarodnoj listi konkurentnosti.

Monetarna politika će i u narednom periodu nastaviti da preko kreditne aktivnosti podstiče privredni rast, u meri u kojoj joj to dozvole kretanja ključnih faktora inflacije i rizici iz međunarodnog okruženja. S obzirom na to da je bankarski sektor likvidan i da su kamatne stope bitno snižene, postoje svi uslovi za kreditiranje privatnog sektora po uslovima koji su znatno povoljniji u odnosu na uslove iz prethodnog perioda. Podsticaj kreditnoj aktivnosti kroz podršku makroekonomskoj stabilizaciji smatra se najprimerenijim, odnosno dugoročno najodrživijim oblikom podrške kreditnoj ekspanziji, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.