Tema - Srbija

Štednja energije uz veće korišćenje obnovljivih resursa

Ministar rudarstva i energetike u Vladi Republike Srbije Aleksandar Antić naglasio je danas neophodnost većih ulaganja u obnovljive izvore energije, čime se štede postojeći energetski resursi i novac, a istovremeno se čuva i životna sredina.

Antić je, na konferenciji "Serbia goes green", istakao da ušteda energije praktično predstavlja novi izvor energije, uz ocenu da se svaki dinar koji se uloži u obnovljive izvore, višestruko vraća. On je naglasio da su dobar vazduh, zdrava voda i hrana, nešto što želimo, uz ocenu da je borba za planetu teška i velika utamica u kojoj moramo svi da damo doprinos i da izlađemo iz klišea skupova o toj temi i obećanja.

Samit u Parizu, posvećen klimatskim promenama, kako je ocenio, dao je novu energiju potrebi da se mnogo više pažnje posveti smanjenju emisije, pre svega CO2, borbi protiv globalnog zagrevanja, odnosno suzbijanju negativnih efekata klimatskih promena.

Antić je ocenio da je proteklih decenija došlo do rasta svesti u najrazvijenijim državama pre svega oko potrebe korišćena takozvane zelene energije, što se nameće svima nama.

Ministar je izneo podatak da je ukupan potencijal zelene energije u Srbiji na godišnjem nivou od 5,6 miliona tona ekivalenta nafte, što nije dovoljno uzimajući u obzir našu potrošnju koja je na današnji dan na nivou od približno 10 miliona tona, sa tendencijom da će narednih godina rasti.

Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović naglasila je da sporazum iz Pariza ima za cilj obezbeđenje budućnosti naše planete, kroz smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na neminovne promene klime, koje su naša svakodnevica i budućnost.

Ona je dodala da pomenuti dokument jasno određuje okvir daljeg razvoja, koji je podređen zelenim tehnologijama i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte.

Zato na ovaj sporazum gledamo kao na sporazum u oblasti klimatskih promena, ali i ekonomije. Sporazum koji daje šansu da moguće gubitke, pretvorimo u dobiti za našu ekonomiju, napomenula je ona.

Božović je podsetila na to da je Srbija među prvih 10 država sveta dostavila svoje ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte Sekretarijatu Okvirne konvencije UN o promeni klime, i oni iznose 10 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu.

Ona je naglasila da je potrebna sveopšta multisektorska saradnja na nacionalnom i međunarodnom nivou kako bi se postigli rezultati u ovoj oblasti.

Srbija trenutno gradi regionalne sisteme za upravljanje otpadom i otpadnim vodama vredne preko 100 miliona evra, navela je Božović. Takođe, ona je najavila da se u naredne dve godine planira početak izgradnje infrastrukturnih projekata u toj oblasti vrednih više od 500 miliona evra i to u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu.

Božović je istakla da će ti projekti biti ozbiljna priprema institucija Srbije za sredstva iz strukturnih fondova kada postane član EU i kada se od Srbije bude očekivalo da do 2028. godine ima 27 regiona potpuno usaglašenih sa EU u sistemu upravljanja otpadom.

Prema njenim rečima, naša zemlja sada sistemski, strateški i odgovorno upravlja investicijama u oblasti zaštite životne sredine, koje su u skladu sa procesom pristupanja Srbije EU. U prilog tome, govori i činjenica da pregovaračka grupa za Poglavlje 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, očekuje otvaranje ovog pregovaračkog poglavlja do kraja godine, bez početnih uslova.

Srbija je spremna za pregovore sa EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena, zaključila je Božović.Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović naglasila je da sporazum iz Pariza ima za cilj obezbeđenje budućnosti naše planete, kroz smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte i prilagođavanje na neminovne promene klime, koje su naša svakodnevica i budućnost.

Ona je dodala da pomenuti dokument jasno određuje okvir daljeg razvoja, koji je podređen zelenim tehnologijama i smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte. Zato na ovaj sporazum gledamo kao na sporazum u oblasti klimatskih promena, ali i ekonomije. Sporazum koji daje šansu da moguće gubitke, pretvorimo u dobiti za našu ekonomiju, napomenula je ona.

Božović je podsetila na to da je Srbija među prvih 10 država sveta dostavila svoje ciljeve smanjenja emisija gasova sa efektom staklene bašte Sekretarijatu Okvirne konvencije UN o promeni klime, i oni iznose 10 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu.

Ona je naglasila da je potrebna sveopšta multisektorska saradnja na nacionalnom i međunarodnom nivou kako bi se postigli rezultati u ovoj oblasti.

Srbija trenutno gradi regionalne sisteme za upravljanje otpadom i otpadnim vodama vredne preko 100 miliona evra, navela je Božović. Takođe, ona je najavila da se u naredne dve godine planira početak izgradnje infrastrukturnih projekata u toj oblasti vrednih više od 500 miliona evra i to u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu i Beogradu.

Božović je istakla da će ti projekti biti ozbiljna priprema institucija Srbije za sredstva iz strukturnih fondova kada postane član EU i kada se od Srbije bude očekivalo da do 2028. godine ima 27 regiona potpuno usaglašenih sa EU u sistemu upravljanja otpadom.

Prema njenim rečima, naša zemlja sada sistemski, strateški i odgovorno upravlja investicijama u oblasti zaštite životne sredine, koje su u skladu sa procesom pristupanja Srbije EU.

U prilog tome, govori i činjenica da pregovaračka grupa za Poglavlje 27, koje se odnosi na životnu sredinu i klimatske promene, očekuje otvaranje ovog pregovaračkog poglavlja do kraja godine, bez početnih uslova.

Srbija je spremna za pregovore sa EU u oblasti životne sredine i klimatskih promena, zaključila je Božović.