Tema - Srbija

Keš krediti pogurali potrošnju

Stanovništvo je, čini se, počelo više da troši. Podaci iz banaka pokazuju da su građani u prvom kvartalu ove godine, u odnosu na isti period prošle, uzeli novih kredita u vrednosti od oko 300 miliona evra.

Kako to da građani više troše kada je, u celini, masa plata ostala ista, a penzionerima i zaposlenima u javnom sektoru primanja su i smanjena? Dodatno i promet u trgovini na malo povećan je za nekih desetak odsto – podaci su zvanične statistike.

Odgovor na pitanje o razlozima za veće zaduživanje nesumnjivo je to što su građani počeli da koriste prednosti jevtinijeg pozajmljivanja novca kod banaka. Jer, kamata na najtraženije gotovinske kredite prepolovljene su u odnosu na period od pre godinu i po dana i na kraći rok banke takve zajmove odobravaju sa kamatama od sedam do 12 odsto.

Snižena je i cena stambenih zajmova što je, uz pad cena nekretnina, mnogima bez krova nad glavom dovoljan motiv za takav zajam.

Ekonomisti biltena „Makroekonomske analize i trendovi” nedavno su upravo time, što se stanovništvo zadužilo kod banaka za novih 300 miliona evra, objasnili rast prometa na malo.

Najjednostavnije rečeno, neko uzme pozamašniji keš kredit kako bi otplatio skupu kreditnu karticu ili neki drugi dug, kupi neke potrepštine za stan ili ga renovira, a ostatak se potroši u samousluzi.

Ekonomista Dragovan Milićević kaže da se rast gotovinskih kredita može objasniti time da još uvek postoji kreditno sposobna tražnja kod značajnog dela stanovništva.

– Pad kamatnih stopa i pojeftinjenje troškova kredita podstiče tu tražnju. Ne treba zaboraviti da je štednja stanovništva, i to depoziti po viđenju u devizama na nivou od oko milijarde evra. To u slučaju niskih kamatnih stopa može podsticati rast gotovinskih kredita s deviznom klauzulom, jer se oni odobravaju s depozitom, a kamatna stopa je niska. Gotovinski krediti su sigurno doprineli porastu prometa u trgovini na malo, mada su prisutna ciklična kretanja pogotovo krajem prošle i početkom ove godine.

Pad prometa u januaru i februaru je uobičajen, ali je rast prometa praktično to nadoknadio. Pitanje je da li se taj inicijalni impuls potrošio. Ostaje da se vidi da li su podaci za mart takvi da potvrđuju ove konstatacije. Ukoliko promet stagnira sigurno je da se inicijalni impuls potrošio. Porast odobrenja gotovinskih kredita u januaru i februaru trebao bi da pogura promet u martu i aprilu. Tek tada se mogu izvući relevantni analitički zaključci, kaže Milićević.

Vlastimir Vuković, član Izvršnog odbora NLB banke, kaže da su u Srbiji u prva tri meseca krediti stanovništva porasli za 2,6 odsto u odnosu na kraj 2015. godine, što predstavlja umereni rast. Smanjena je referentna kamata centralne banke pa su banke dodatno spustile cene kredita, što je svakako doprinelo povećanoj tražnji.

– U porastu je tražnja za kreditima za refinansiranja što je očekivana i normalna reakcija tržišta. Sada klijenti mogu da refinansiraju svoje obaveze pod znatno povoljnijim uslovima i time direktno utiču na nižu ratu kredita i u krajnjoj instanci na kvalitet svog životnog standarda, kaže ovaj bankar.

U Inteza banci kažu da kontinuirano snižavaju kamatne stope na kredite prateći trend pada referentne stope NBS. Zbog toga je već vidljiv značajan rast interesovanja klijenata za dinarske gotovinske kredite koji se odobravaju sa kamatnom stopom od 12 odsto.

U prva tri meseca 2016. godine plasman ovih kredita uvećan je za 71 odsto u odnosu na isti period prethodne godine. Primetan je, navode, rast kredita za refinansiranje čiji je plasman u prvom tromesečju uvećan više od dva i po puta, u odnosu na isti period prethodne godine.

I u Sosijete ženeral banci primećuju rast tražnje za dinarskim kreditima. „Ako poredimo februar 2016. godine sa februarom prošle godine, imamo gotovo dvostruko veći plasman dinarskih kredita stanovništvu. I tokom prošle 2015. godine odobreno je 17,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.”

U Rajfajzen banci takođe postoji veća tražnja građana za kredite u odnosu na isti period prošle, i to prevashodno za model gotovinskog kredita. Osnovni razlog za ovaj porast svakako su kamatne stope koje su, usled više faktora na tržištu, značajno povoljnije nego u ranijim godinama.

– U ovim periodu standardno je veća kreditna aktivnost, jer građani planiraju svoje godišnje odmore, renoviraju životni prostor ili rešavaju neka druga aktuelna pitanja, za koja su im potrebna dodatna finansijska sredstva koja obezbeđuju bankarskim kreditima, navode u Rajfajzen banci.