Tema - Srbija

Plastika sve češće na kasi

Upotreba elektronskih načina plaćanja među kojima su kreditne, debitne i pripejd kartice, uvećala je bruto domaći proizvod 70 zemalja za ukupno 296 milijardi dolara, dok je potrošnja roba i usluga u domaćinstvima rasla za 0,18 procenata godišnje, pokazala je juče objavljena studija Mudis analitiksa (Moody's Analitycs), urađena za potrebe Vize.

Povećana učestalost elektronskih plaćanja uticala je i na kreiranje oko 2,6 miliona novih radnih mesta godišnje, tokom proteklih pet godina. Istraživanjem je obuhvaćeno 70 zemalja koje čine skoro 95 odsto svetskog BDP-a, navodi se u izveštaju.

Među analiziranim zemljama je i Srbija, u kojoj je, kako se navodi, povećana upotreba elektronskih načina plaćanja obezbedila uvećanje BDP-a za 230 miliona dolara, dok je potrošnja roba i usluga u domaćinstvima povećavana za prosečno 0,19 procenata godišnje. Doprinos povećane upotrebe kartica ogleda se i u 2.939 radnih mesta u Srbiji godišnje, u periodu od 2011. do 2015. godine.

Rezultati studije, objavljeni u izveštaju "Uticaj elektronskih plaćanja na ekonomski rast," ukazuju i na doprinos koji elektronska plaćanja imaju za vlade usled obezbeđivanja stabilnog i otvorenog poslovnog okruženja. Kako se dodaje, elektronska plaćanja imaju i značajan uticaj na smanjenje sive ekonomije.

Istraživanje je pokazalo da je realna potrošnja rasla u proseku za 2,3 procenata u periodu od 2011. do 2015. godine, pri čemu se 0,01 odsto pripisuje povećanoj upotrebi kartica. Ta brojka ukazuje da upotreba kartica učestvuje sa oko 0,4 procenata u rastu potrošnje. Kako je rast potrošnje, u proseku, brži u zemljama u razvoju, te zemlje su ostvarile i veći doprinos od upotrebe kartica.

Zemlje u kojima je zabeležen najveći porast upotrebe kartica ujedno su i zemlje koje su ostvarile najveći doprinos na rast. Na primer, značajno uvećanje BDP-a zabeleženo je u Mađarskoj (0,25 odsto), Ujedinjenim Arapskim Emiratima (0,23 odsto), Čileu (0,23 odsto), Irskoj (0,2 odsto), Poljskoj (0,19 odsto) i Australiji (0,19 odsto). U većini zemalja, povećana upotreba kartica je zabeležena bez obzira na ekonomske rezultate.

U Rusiji je BDP povećan za 0,33 odsto, u Ukrajini za 0,07 procenata, dok je u Azerbejdžanu i Kazahstanu rast BDP-a dostigao 0,03 i 0,02 odsto.

U studiji se zaključuje i da je povećana upotreba kartica dovela do skoro 2,6 miliona novih radnih mesta godišnje na globalnom nivou.

"Među zemljama sa najvećim prosečnim povećanjem broja poslova ističu se Kina (427.000 poslova) i Indija (336.000 poslova), tržišta na kojima je rast zapošljavanja ostvaren zahvaljujući brzorastućoj produktivnosti radne snage i povećanoj upotrebi kartica. U Rusiji je otvoreno 235.000 radnih mesta, u Ukrajini ta brojka iznosi 13.520 dok je u Kazahstanu i Azerbejdžanu povećana upotreba kartica uticala na 2.080, odnosno 1.130 novih radnih mesta", navodi se u studiji koja je obuhvatila period od 2011. do 2015. godine.

"Kao što je pokazalo istraživanje, migracija ka elektronskim načinima plaćanja uticala je na povećanje srpskog BDP-a za 230 miliona dolara i doprinela otvaranju 2.930 novih radnih mesta u periodu od 2011. do 2015. godine. To je rezultat zajedničke saradnje svih učesnika na tržištu", rekao je Vladimir Đorđević, generalni direktor Vize za Jugoistočnu Evropu.