Iako je danas veći broj žena menadžera nego što je to bilo ranije, činjenica je da i dalje ima znatno više muškarca menadžera, direktora,... 

Ono što se najčešće navodi kao razlog zbog čega je tako, jeste što mnogi smatraju da žene menadžeri ne primenjuju strog stil vođenja koji se svodi na postavljanje čvrste hijerarhije i striktnih principa rada. Žene menadžeri, naprotiv, uglavnom nastoje da stvore okruženje od poverenja i prijatnu atmosferu za rad, a tek ukoliko se ne postignu očekivani rezultati one počinju da primenjuju "autokratski" stil i strogost u radu.

Takođe i način komunikacije koje primenjuju muškarci i žene menadžeri se dosta razlikuje. Tu se pre svega misli na potpuno drugačije pristupe motivisanju zaposlenih, davanju saveta, vođenju sastanaka sa zaposlenima. Dok muškarci u većini slučajeva izdaju naređenja, žene menadžeri će uvek prvo pokušati da prijateljski razgovaraju sa zaposlenima ili će na drugi mirniji način nastojati da pronađu rešenje za nastale probleme.

Ukratko stil muškaraca menadžera se može okarakterisati kao: "autokratski", čvrsto se drže posla i cilja koji treba ostvariti, rade po principu naređenje – kontrola. Sa druge strane, žene menadžeri su više timski orijentisane, "demokratski" nastrojene, fokusirane na nagrade i vrlo lako se transformišu i prilagode novonastalim situacijama.

Zbog svega toga mnogi smatraju da žene imaju znatno blaži način vođenja od muškaraca, čime opravdavaju postojanje većeg broja muškaraca menadžera nego žena. Upravo te predrasude dovode to toga da i u situacijama kada ostvaruju iste rezultate, muškarci pre budu postavljeni za menadžera od žene.