Tema - Srbija

Banke drže cenu lošim kreditima

Banke su i do sada mogle da prodaju kredite koje ne mogu da naplate agencijama i fondovima, ali se nisu mnogo trudile da se reše ovog tereta.

Glavni razlog je dogovor oko cene takvih pozajmica, koje se kreću u proseku od 10 do 30 odsto, ali i praksa banaka da ustupaju i prodaju kredite koji ne mogu da se naplate, same sebi, putem prenošenja loših kredita na sopstvene firme. To je do sada prilično uzelo maha.

Mnogim bankama je više odgovaralo samo privremeno izmeštanje loših kredita iz bilansa i odlaganje konačnog rešavanja problema.

- Time se samo produžavao život aktuelnom menadžmentu i zaposlenima, koji su se u novom ambijentu i na drugim osnovama, bavili istim plasmanom - ističe Branko Živanović, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji.

- Prodaja lošeg kredita treba da bude konkretna, nepovezanom licu, odmah i za novac, naravno i u primereno kratkom roku. Istovremeno treba ukinuti mogućnost ikakvog prihodovanja od nekretnina i time izbeći fiktivno kreiranje poslovog rezultata. Takođe i neopravdano ukidanje rezervacija kod, upravo, pogrešno odobrenih kredita.

Takvu mogućnost pružaja ustupanje loših kredita investicionim fondovima koji nisu u vlasništvu kapitala bankarske grupacije čija je članica napravila plasman koji je sada predmet prodaje.

- Još smo daleko od prodaje velikih lotova nenaplativih kredita i još su pozicije kupaca (najčešće ino-investicionih fondova) i prodavaca (domicilnih banaka) prilično udaljene, prevashodno u pogledu cene - ističe Živanović.

- Događalo se da su isti vlasnici prekograničnim kreditima, najčešće sa kompletnim 100 odsto keš obezbeđenjem kupovali sopstvene firme i kapacitete (imovinu) na nove firme u zemlji ili inostranstvu.

Ovakvi aranžmani svakako su nešto spasli, ali s obzirom na to da su kreditirani iz prethodno izvučene dobiti, slična praksa sigurno neće oporaviti privredu niti stvoriti prilike za novi kreditni ciklus i ekspanziju.

Manje kamate

Nadajmo se da će rasterećenjem bilansa poslovnih banaka privreda doći u priliku da doživi novi kreditni talas - ističe Branko Živanović.

- To bi značilo novu uposlenost poslovnih kapaciteta i radne snage. Međutim, sniženje kamatnih stopa nema mnogo veze sa ovim procesom s obzirom na to da je ono rezultat obilja likvidnosti u poslovnim bankama koje je rezultat stimulativne monetarne politike od strane ECB, čiji se uticaj prenosi i ovde. Viška kapitala ima u izobilju i nažalost kamatne stope su kod nas mnogo veće nego u zemljama iz kojih kapital potiče.