Tema - Srbija

Zašto banke beže od devizne štednje

Da je neki devizni štediša kojim slučajem zaspao 2008. godine i probudio se ovih dana, ne bi mogao da poveruje šta bi od bankara doživeo. Pomenute godine na deviznu štednju banke su davale kamatu od čak devet odsto godišnje, a ovih dana to je neretko i nula.

Nekoliko godina kasnije bankari su klijente u nedelji štednje počeli da dočekuju sa nižim kamatama, ali i sa šampanjcem.

Ovih dana niti ih dočekuju, niti časte šampanjcem, a štediši se može dogoditi i da ga isprate iz banke. Obrazloženje – njegove devize im ne trebaju. Kreditni plasmani su na niskim granama, sve banke se bore sa viškom likvidnosti, pa im trošak da plate kamatu na novac koji im samo „čuči” u trezoru ne treba.

Kamate i na deviznu i na dinarsku štednju su generalno niske. Međutim, situacija je ipak daleko od toga da devizna štednja nestane i one banke koje ne primaju novu deviznu štednju više su izuzetak nego pravilo.

Naime, koliko god se pričalo o dinarizaciji i o tome da se na štednji u dinarima može više zaraditi, štednja u devizama je ipak dugoročno garant očuvanja vrednosti novaca, na šta ovdašnje stanovništvo izuzetno polaže s obzirom na loše iskustva iz prošlosti.

Prema podacima Narodne banke Srbije na kraju prvog kvartala ove godine građani su na računima banaka držali 8,4 milijarde evra devizne štednje. Uz još 46,8 milijardi dinara štednje u domaćoj valuti, što je oko 4,4 odsto ukupne štednje.

Uprkos niskim kamatama štednja se u nekim bankama, poput banke Inteza, povećava. Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora ove banke, nedavno je na jednom skupu rekla da su niske kamate na štednju novina na ovim prostorima.

– Tako nešto ipak nije nepoznato. Japan se, na primer, s time suočava još od devedesetih godina prošlog veka do danas. Građani su ranije dobijali visoku kamatu, sada prihvataju nisku. I banke se prilagođavaju novim uslovima koje se njih tiču, jer su i kamate na plasmane niže pa prihode od kamata zamenjuju drugim proizvodima – rekla je Draginja Đurić.

Ona je dodala da je evidentno da se privredna aktivnost u Srbiji povećava i da se očekuje rast bruto domaćeg proizvoda u ovoj godini od nekoliko procenata. U takvim uslovima štednja, bilo da je u bankama bilo da je usmerena u investicione fondove ili u kupovinu državnih obveznica, pokretač je ekonomije.

Međutim, bankari su, pa i ona, suzdržani u tome da posavetuju građane kako svoj novac da plasiraju i na tome, podrazumeva se, zarade.

– Nije zadatak bankara da usmeravaju građane gde da investiraju, jer je to velika odgovornost. To se videlo u slučaju stambenih kredita u švajcarcima kada su klijenti optužili banke da su ih one ubedile da podignu baš takav kredit. U odluku građana ne treba se mešati i treba je poštovati – rekla je Draginja Đurić.

Kamate na evro štednju dostižu jedan odsto samo u slučaju oročenja do tri godine, dok na kraći period, u slučaju oročenja od dve godine, kamata iznosi 0,8, a na godinu dana 0,5 odsto. Reč je o nominalnim iznosima na koje se još dodaje i porez na prihod od kamata tako da je efektivna još i niža.

Na štednju po viđenju kamate i nema. Ima slučajeva da bankari novu položenu štednju uslovljavaju otvaranjem i tekućeg računa kod banke za šta, podrazumeva se, klijent plaća i mesečno održavanje tako da na kraju priče praktično finansiraju kamatu koju im banka plati.

Nenad Gujaničić iz Vajz brokera napominje da već nekoliko godina banke nisu previše voljne da deponentima nude atraktivne kamate na oročenu štednju, a osnovni razlog jeste nizak nivo kreditne aktivnosti, odnosno nemogućnost da ta sredstva plasiraju i ostvare profit.

U godinama velike kreditne ekspanzije (2005–2008. pre svega), kada su kreditni plasmani rasli visokim dvocifrenim stopama, bilo je krajnje ekonomski racionalno da banke, u borbi za depozite, isplaćuju visoke pasivne kamate, jer je plasman ovih sredstava po višim stopama bio faktički izvestan.

– Sada te konkurencije nema i logično je da pada cena pasivnih kamata. S druge strane, doprinos padu cene kamata na depozite dali su i globalni finansijski tokovi, odnosno monetarne politike ključnih svetskih centralnih banaka koje su listom oborili prinose na sve vrste sigurnih plasmana (obveznice, zapise, depozite). Treći faktor koji je delimično zaslužan za niže cene pasivnih kamata jeste generalna needukovanost prosečnog domaćeg štediše i nepostojanje većeg broja investicionih alternativa koje bi mogle konkurisati bankarskim plasmanima – kaže Gujaničić.