Preduslov za to je izmena zakona o finansijskom lizingu, u kome bi kaže Đorđe Vukotić, rukovodilac pravnog tima Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, trebalo „promeniti samo dve reči”.

To telo uputilo je vladi preporuku za izmenu tog propisa. Mišljenje je traženo od Narodne banke, koja kako kaže nije imala neki poseban stav, dok je Ministarstvo finansija tražilo da dodatno razmotri taj predlog jer treba regulisati plaćanje PDV-a i poreza na nepokretnost koja je predmet lizinga.

Predloženu izmenu zakona, Jedinica za sveobuhvatnu reformu propisa je obrazložila povećanjem investicija u građevinarstvu i između ostalog smanjenjem netransparentnih transakcija sa 30 na 10 odsto. Takođe, kratkoročno gledano, cene nekretnina pale bi za 10, a dugoročno bar za 20 odsto.

Osnovne prednosti finansijskog lizinga u odnosu na kredit jesu manji rizik i kupovina stanova bez hipoteke. Sigurnost onoga ko uzima nepokretnost na lizing je veća, objašnjava Vukotić. Jer ako kupac stana ne može da otplaćuje rate, on ostaje samo bez te nepokretnosti, dok se kod kredita gubi i nepokretnost na koju je stavljena hipoteka, kao obezbeđenje pozajmice, ako je recimo vrednost kupljenog stana u međuvremenu pala.

– Građani koji nisu mogli da dobiju kredit od banke zato što nemaju stalni posao a imaju neku drugu vrstu prihoda, kroz finansijski lizing mogu da kupe nepokretnost. S druge strane, postoje oni koji ne žele da ulaze u rizik dugotrajne otplate kredita – ističe rukovodilac pravnog tima SRP-a.

Kod finansijskog lizinga se ne prenosi odmah vlasništvo na nepokretnosti, a po samom ugovoru o finansijskom lizingu postoji mogućnost zamene predmeta finansijskog lizinga. Sa stanovišta pokretljivosti radne snage to je, kaže, mnogo bolja varijanta. Jer ukoliko neko kupi stan u Beogradu, a dobije priliku da se zbog posla preseli u Novi Sad, sa bankom može da dogovori promenu predmeta lizinga.

Suština cele priče je da lizing kuća ulaže svoja sredstva, a korisnik lizinga je faktički zakupac nekretnine sve do otplate poslednje rate, kada nekretnina prelazi u njegovo vlasništvo.

– Agencija za privredne registre je napravila softver za lizing nepokretnosti, još pre nekoliko godina po usvajanju zakona. On bi ubrzo mogao da bude primenljiv. Tako će svako preko interneta moći da sazna ko je vlasnik stana i ko je primalac lizinga. Sve će biti javno dostupno, što i nije loše za određene nepokretnosti jer neke iz formalnih razloga ne mogu da budu upisane u katastar nepokretnosti – kaže Vukotić.

Koliko bi iznosila rata za stan kupljen na lizing u ovom trenutku nije moguće saznati, jer nijedna lizing kuća u Srbiji zbog zakonskih prepreka ne odobrava takve zajmove.

Finansijski lizing nepokretnosti prilično je zastupljen u okruženju i u zemljama Evropske unije. Najviše u Italiji 83,2 milijarde evra, u Francuskoj 33,7 milijardi, 48 milijardi u Nemačkoj. U Sloveniji 2,6 milijardi, dok u znatno većoj Bugarskoj iznosi samo 237 miliona evra, deset puta manje.

Asocijacija lizing kompanija Srbije (ALKS) pozdravila je inicijativu da se izmenom zakonskih akata omogući kupovina stanova i drugih nepokretnosti na lizing.

„Izjava ministra ekonomije Mlađana Dinkića da je Ministarstvo ekonomije zatražilo od Ministarstva finansija da predloži odgovarajuće zakonske akte kojima će biti omogućena kupovina stanova na lizing, ohrabruje i pokazuje da postoji spremnost da se pomogne industrijama koje mogu biti generatori privrednog rasta pri bržem izlasku iz recesije”, kaže se u saopštenju. Kako bi se ovaj predlog brzo i efikasno sproveo, ALKS napominje da je u prvom redu neophodno izmeniti Zakon o finansijskom lizingu, kako bi se omogućilo finansiranje nepokretnosti.

Da bi lizing opcija uticala na proširenje ponude u ovom segmentu i time unela dodatnu konkurentnost bankarskim kreditima, što bi se povoljno odrazilo na uslove finansiranja, neophodno je da lizing naknada, kao finansijska usluga, bude oslobođena PDV-a. Zemlje u okruženju su ovo učinile i ranije, tako da je Hrvatska od 1. januara 2010. ukinula PDV na lizing naknadu, dok je Slovenija to učinila tri godine ranije.