U Beogradu je poslovnog prostora više nego ikad. Poslednje istraživanje agencije “Kolijers internešenal” kaže da u prestonici ima čak 732.000 modernih kvadrata najviših klasa, a da su njihove cene najniže u poslednjih deset godina.

Srpski preduzetnici, međutim, ne žure da se usele u ove namenski građene kancelarije, jer veliki broj vlasnika malih i srednjih preduzeća i radnji svoje firme vodi - od kuće.

Istraživanje Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća pokazalo je da svega 26 odsto preduzetnika prostor uzima u zakup. Većina njih, 66 odsto, radi u kvadratima čiji su i vlasnici.

Ko god može, a mnogi koji se opredele da dinar zarade pružajući usluge to mogu, posao ne sele sa kućne adrese. Oni koje pravilnici obavezuju da imaju poslovni prostor, a na to je obavezana većina proizvodnih delatnosti, ako nemaju višak svojih kvadrata gledaju da ih što pre steknu. Osnovni razlog je ušteda. Iako je za “krupne” igrače ovo period kada valja sklopiti ugovor o najmu, manjim preduzetnicima ni sadašnje cene nisu zanemarljive. U Beogradu, kako navodi “Kolijers”, kvadrat klase A mesečno košta 15,5 evra, a isti prostor klase B - 12,5 evra.

- Vlasnici malih i srednjih preduzeća moraju da štede na poslovnom prostoru. Naša istraživanja pokazuju da čak 47 odsto njih čitavu administraciju smešta u jednu prostoriju, odakle obavlja posao - objašnjava Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca. - Svaki peti preduzetnik posao započinje u svom prostoru. Čak 70 odsto onih koji opstanu u poslu započeli su ga na taj način. Ušteda je prvi razlog toga, jer na iznajmljeni poslovni prostor se, pored zakupa, plaća i porez od 18 odsto. Drugi razlog je što petina preduzetnika u početku zapošljava članove svoje porodice, pa je i lakše kada rade u delu kuće.

Najmanji procenat zakupaca kvadrata je među vlasnicima radnji. Svega njih 23 odsto plaća rentu, dok ih čak 77 odsto radi na svojim kućnim adresama ili objektima koje su kupili. Nešto manje - 75 odsto vlasnika mikropreduzeća, poslovni prostor ima u vlasništvu, a u slučaju malih preduzeća ih je 68 odsto. Malo veće firme, srednja preduzeća, rade u zakupljenim kvadratima u 36 odsto slučajeva, dok 64 odsto njih poseduje poslovni prostor.

Sedište privrednog društva, prema zakonu, može da bude stan u kojem osnivač živi. Prilikom registracije ne podnosi se potvrda o korišćenju poslovnog prostora, niti potvrda inspekcije o ispunjenosti uslova.

Kome nije potrebno

Delatnosti za koje nije potreban poslovni prostor su one koje se mogu obaviti kod naručioca posla, ili od mesta do mesta. To su limarska i građevinsko-bravarska delatnost, instalaterska, razne popravke, čišćenje obuće i prozora, bačvarsko-kačarska delatnost, staklorezačka, tapetarska i dekoraterska, svi poslovi domaće radinosti, podučavanje... Poslovni prostor nije potreban ni za komercijalne poslove, ekonomsku propagandu, knjigovodstvene usluge, za projektovanju i izrade raznih dokumentacija, kao i usluge obrade podataka.