Tema - Srbija

Cene hrane u Srbiji za trećinu niže od EU proseka

Standard u Srbiji je na 45 odsto proseka Evropske unije, u Crnoj Gori je na 52 odsto, Makedoniji 40, a u BiH na 38 odsto, objavio je „Eurostat”.

Zaključak najnovijeg izveštaja evropske statistike je da su se bivše jugoslovenske republike, prošle godine, približile takozvanoj stvarnoj pojedinačnoj potrošnji koja je, smatraju stručnjaci, najbolji pokazatelj kupovne moći. Podaci, zapravo, govore koliko je novca potrebno u svakoj državi pojedinačno da bi se zadovoljio isti životni standard.

– To znači da je u Srbiji potrebno 45 odsto manje para nego u nekoj drugoj državi koja se smatra prosekom EU. Ako je tamo za zadovoljenje svih tih potreba potrebno 1.000 evra kod nas je dovoljno 450 evra – objašnjavaju u Republičkom zavodu za statistiku.

„Eurostat” je do ovih rezultata stigao tako što je praćen nivo potrošačkih cena u 38 evropskih država. Koristili su jedinstvenu metodologiju. U ovu statistiku uključene su ne samo cene hrane već 400 različitih grupa proizvoda među kojima i cene zdravstvenih usluga, transporta, stanovanja, komunalija, bele tehnike i drugih usluga koje su potrebne domaćinstvu. Metodologija je izuzetno složena, podaci se prikupljaju na jednom mestu i obrađuje ih „Eurostat”. Što je najvažnije proizvodi moraju da budu uporedivi.

Krajnji rezultat ovog izveštaja ukazuje da postoje ogromne razlike između najjeftinijih i najskupljih zemalja u odnosu na prosek. Kada je reč o hrani, recimo, ona je najjeftinija u Poljskoj (63 odsto od preseka) a najskuplja u Danskoj – sa indeksom od čak 145 odsto.

Među državama koje nisu članice Unije najviše novca za hranu izdvajaju Švajcarci – 79 odsto više od evropskog proseka, tamo su skuplji i hleb i riba, ulje, voće... Ipak, meso je rekorder jer kilogram košta čak 150 odsto više nego u proseku.

Srbija je po cenama hrane i bezalkoholnih pića na 69 odsto evropskog proseka a u regionu osnovne namirnice su jeftinije samo u Makedoniji (58 odsto) gde su najniže i cene alkohola i cigareta. Ipak po cenama mleka, sira i jaja najbliži smo onima koje, u proseku, plaćaju evropski potrošači (79 odsto).

Ako postoji raj za pušače onda su to sve države našeg regiona u kojima se cigarete i dalje plaćaju i do šest puta manje nego u najskupljoj Norveškoj. Iznad proseka u EU su i Velika Britanija, Švajcarska, Island, Švedska, Irska…

U Srbiji je cena duvana na 35 odsto evropskog proseka a u Makedoniji na 25 odsto. To je još jedan pokazatelj da i te kako ima prostora za poskupljenje koje od sledeće godine najavljuju duvanska industrija i država.

EU prati i cene narkotika

Ne čudi što se lista proizvoda čija kretanja prati „Eurostat” smatra najsveobuhvatnijom. U kategoriji hrane na njoj se nalaze sve vrste mesa, prerađevina, žitarica, ribe i morskih plodova, puter, margarin, sve vrste ulja, kafa, kakao, džem, med, čak i sladoled i pomfrit....

Međutim, za nas je bilo iznenađenje da se uz duvan prate i cene narkotika. U Republičkom zavodu za statistiku rekli su nam da Srbija ne prati cene narkotika niti sivog tržišta uopšte ali su nam potvrdili neke države Evropske unije to već rade. Ali, kako kažu, ove cene se procenjuju, odnosno ne prate na isti način kao ostale.

– Nismo razmišljali da cene narkotika uključimo na listu jer bi to zahtevalo više ljudi i najvažnije morali bismo da obezbedimo pouzdanost podataka. Gde ćete naći koliko košta droga? Teško je dobiti takve podatke jer je reč o sivoj zoni – kažu u RZS.