Poslovne vesti - Srbija

Profiti banaka tri puta veći u 2015.

Banka Inteza je po visini aktive i dobiti u 2015. prva na rang listi banaka, dok je u sektoru osiguranja, u prethodnoj godini najveće tržišno učešće po visini premije ostvarilo Dunav osiguranje, pokazuje upravo objavljena analiza magazina Biznis i finansije.

Krajnji rezultat bankarskog sektora u iznosu od 7,5 milijardi dinara bio je 3,2 puta bolji u odnosu na 2014. godinu, ali je, kako se navodi u analizi, daleko ispod zadovoljavajućih prinosa u odnosu na angažovani kapital i aktivu.

Tržište osiguranja zabeležilo je rast ukupne premije od preko 13 odsto, što je najbolji rezultat nakon 2007. godine, ali je u 2015. ukupna premija učestvovala u BDP Srbije sa svega oko dva odsto, što je gotovo istovetan pokazatelj još od 2005. godine.

Prvu poziciju među pet najvećih banaka u Srbiji po visini aktive u 2015. godini, na osnovu podataka Narodne banke Srbije, zauzima Inteza, sa učešćem od 16 odsto. Slede je Komercijalna banka, Unikredit, Rajfajzen i Sosijete ženeral.

Inteza je na prvom mestu i po dobiti u apsolutnom iznosu, sa bruto dobitkom od preko 8,5 milijardi dinara, a među prvih pet po profitabilnosti su još Unikredit, Rajfajzen, AIK i Eurobanka.

Loši krediti još uvek problem

- Mada je likvidnost bankarskog sektora na kraju 2015. godine bila za 8,2 odsto veća u odnosu na kraj 2014. godine, ukupan plasman kredita bio je neznatno veći u odnosu na početak godine - kaže finansijski analitičar Nenad Gujaničić. Kapital bankarskog sektora porastao je 0,7 odsto na 619 milijardi dinara, dok je aktiva bila veća za 2,9 odsto i dostigla je 3.047 milijardi dinara.

U prošloj godini nastavljeno je lagano ukrupnjavanje bankarskog sektora, budući da je prvih 10 banaka činilo čak 77 odsto ukupne aktive, čime su, kako se dodaje, u velikoj meri otežani napori manjim bankama za opstanak na tržištu.

Najveći teret bilansa i protekle godine bili su otpisi i rezervisanja po osnovu loših kredita, pa su rashodi zbog obezvređenja finansijskih plasmana (proknjižavanje gubitaka po lošim kreditima) iznosili 60,2 milijarde dinara.

- Krajnji rezultat bankarskog sektora u iznosu od 7,5 milijardi dinara bio je 3,2 puta bolji u odnosu na 2014. godinu, ali kada se posmatra sa aspekta prinosa na aktivu ili kapital, jasno je da je reč o prilično niskoj profitabilnosti. Iako su pojedini, pre svega veći igrači na tržištu, ostvarili solidne rezultate, prinos na kapital celog bankarskog sektora iznosio je nevelikih 1,2 odsto - napominje Gujaničić.

Osiguranja stigla pretkrizni nivo

Kada je reč o poslovanju osiguravajućih kuća, najveće tržišno učešće po visini premije ostvarilo je Dunav osiguranje, a slede Đenerali, DDOR, Viner štediše i Unika neživotno osiguranje.

- Industrija osiguranja je, nakon višegodišnjeg slabog rasta, u 2015. godini gotovo dostigla rast iz pretkrizne 2007. godine - naglašava analitičarka tržišta osiguranja Lela Saković. U 2015. godini ostvaren je rast ukupne premije od preko 13 odsto, pri čemu je premija životnog osiguranja porasla za čak 17 i po odsto, a neživotnog više od 12 procenata.

Kada se, međutim, posmatraju dva veoma bitna indikatora razvijenosti tržišta - učešće ukupne premije u BDP Srbije i učešće premije životnog osiguranja u ukupnoj premiji, evidentno je da domaće tržište i dalje nije dostiglo naročito visok nivo.

U 2015. ukupna premija je učestvovala u BDP Srbije sa oko dva odsto, dok je učešće životnog osiguranja u ukupnoj premiji dostiglo 24 odsto u odnosu na 23,1 odsto 2014, godine, ali je te iste godine evropski prosek po tom osnovu iznosio čak 59,1 odsto.

U prethodnoj godini nije bilo dolaska novih kompanija na tržište, niti je zvanično objavljeno da postoji interesovanje nekog od velikih međunarodnih igrača. Saković, međutim, smatra, da to ne bi trebalo da predstavlja kočnicu za dalji razvoj.

- Ako se izuzmu obavezna osiguranja, svega 12 do 15 odsto građana ima neku polisu osiguranja, što ukazuje da za svih 20 osiguravača na domaćem tržištu ima dovoljno prostora za rast - primećuje Saković.

Tržište lizinga u Srbiji je ušlo u 2016. godinu sa rastom vrednosti novih plasmana, a rezultati prvog kvartala, u kome je finansijski lizing zabeležio rast u sva četiri segmenta industrije, ukazuju da će se taj trend i nastaviti, ocenjuje Teodora Milenković, generalna sekretarka Asocijacije lizing kompanija Srbije.

Ukupna vrednost novozaključenih ugovora finansijskog lizinga tokom prvog kvartala 2016. iznosi 58 miliona evra, što je za 19 miliona evra više u odnosu na prva tri meseca prethodne godine. U strukturi plasmana prednjači sektor komercijalnih, teretnih i ostalih vozila sa 42 odsto, sledi finansiranje putničkih vozila sa 28 procenata, isti procenat novozaključenih ugovora odnosi se na finansiranje mašina i opreme, a četiri odsto na finansiranje nekretnina.

Berza na leru

- Na Beogradskoj berzi, kao ni na drugim tržištima kapitala u regionu Jugoistočne Evrope, tokom prethodne godine nisu zabeležene značajnije promene, kako u pogledu prometa, tako i u pogledu kretanja tržišne kapitalizacije, a niska likvidnost, uz diskutabilan kvalitet investicionih alternativa ostavile su region suštinski van domašaja globalnih investitora - navodi Natalija Nedeljković, iz Beogradske berze.

Promet ostvaren na berzi u toku 2015. godine iznosio je 22,43 milijardi dinara, odnosno 185,77 miliona evra, dok je u periodu od početka januara do kraja aprila zabeležen promet od 12,87 milijardi dinara, odnosno 104,78 miliona evra.

Dok su vlasničke hartije od vrednosti zadržale vodeće mesto u ukupnom prometu u toku 2015. godine, kada su akcije u vrednosti prometa učestvovale sa 76,27 odsto, u proteklom periodu 2016. godine struktura trgovanja se skoro u potpunosti menja u korist dužničkih državnih hartija od vrednosti, koje čine 84,05 odsto ukupnog prometa u posmatranom periodu.