Tema - Srbija

Grci razgrabili srpski paradajz

Paradajz se u zemljama Evropske unije zbog povećane potražnje trenutno prodaje za 70 evrocenti po kilogramu, i to je glavni razlog zašto cena ovog povrća raste i na leskovačkoj kvantaškoj pijaci.

Sve je više kupaca iz Bugarske, Grčke i Bosne, koji kilogram paradajza ovdašnjim povrtarima plaćaju od 50 do čak 70 dinara za najkvalitetniju robu, dok se samo pre dve nedelje ta cena kretala oko 20 dinara.

- Znali smo da će nagli pad cene paradajza biti kratkotrajan, jer su tome doprinele velike vrućine, pa su ogromne količine robe istovremeno završile na tržištu, dok je potražnja u regionu bila zaista mala. Sve se u međuvremenu promenilo, pa je novi odnos ponude i tražnje promenio i cenu u našu korist - priča Jovica Stojković iz Navalina, jedan od najnaprednijih povrtara u Leskovcu.

On ne veruje u tezu da je pisanje medija, odnosno internet-portala o niskoj ceni paradajza, dovelo do toga da sada ima mnogo više kupaca ovog povrća u Leskovcu. Internet i društvene mreže su svakako imale neku ulogu, ali sigurno ne i presudnu.

- U većini evropskih zemalja trenutno nema toliko robe koliko se traži, pa je logično da se trgovci iz okruženja, zbog blizine, okreću našem tržištu. Što nisu došli kada su seljaci bili prinuđeni da prodaju i za manje od 20 dinara po kilogramu - pita se Stojković i naglašava da su veliki kupci dobro povezani i da, i bez interneta, vrlo dobro znaju gde mogu da nađu najjeftiniju robu ako im je ona potrebna.

Stojković će ove godine na oko hektar zemlje pod plastenicima da proizvede i do 150 tona paradajza. Ima sopstvene skladišne kapacitete, pa će ovogodišnja prosečna cena biti oko 50 dinara za kilogram.

Centar

- Jedino rešenje za velike oscilacije cene paradajza, koje se ponavljaju iz godine u godinu, jeste uvođenje zaštitne cene ovog povrća, kao što je to slučaj u EU - smatra Stojković.

On kaže da tamošnji trgovci paradajz ne mogu da kupe za manje od 50 evrocenti, jer su dužni da razliku u ceni uplate u fond koji na kraju završi u rukama proizvođača i dodaje da bi spas bio oživljavanje leskovačke "Zelene zone", kao skladišno-distributivnog centra, odakle bi se pakovanje i prodaja povrća obavljali organizovano.