U fokusu - Srbija

Manje otpuštanja u javnom sektoru

Prvi nastupi ministarke državne uprave i lokalne samouprave Ane Brnabić zaposlenima u javnoj upravi koji strahuju od otkaza verovatno zvuče kao muzika za uši. Jer, kako je rekla, uspešna fiskalna konsolidacija dala je prostora vladi da ne mora da žuri sa racionalizacijom zaposlenih u javnoj upravi, kao i da otpuštanja službenika budu manja.

– Fiskalna konsolidacija je olakšala poziciju da nije bilo ni toliko prioritetno, ni toliko traženo da se ide u tolika otpuštanja državnih službenika – rekla je resorna ministarka pre dva dana.

Brnabićeva je zapravo prva javno saopštila ono što se već mesecima dok nije bilo vlade, a budžet se iznenađujuće dobro punio, pričalo u krugovima bliskim budućoj vladi i ekonomistima. Jer, zašto otpuštati zaposlene kada ima para u državnoj kasi? Kako se pohvaliti svojim glasačima da imaš viška para u budžetu, a istovremeno deliti otkaze kako bi se smanjili isti ti troškovi budžeta? Sada kad je budžet u „zelenom”, ni MMF se, kako se nezvanično saznaje, neće buniti što država nije više istrajavala na ovoj preuzetoj obavezi.

U poslednje tri godine, razne cifre su kolale u javnosti o broju viška zaposlenih. Od toga da za tri godine, koliko traje fiskalna konsolidacija, najmanje 30.000-35.000 ljudi mora da napusti javni sektor, pa i više od toga. Činjenica je da je u 2105. godini oko 16.000 ljudi napustilo javni sektor, što odlaskom u penziju, što napuštanjem javne uprave.

Saradnik Ekonomskog instituta Ivan Nikolić kaže da je stanje u budžetu zadovoljavajuće i da je zato problem otpuštanja viška zaposlenih drugačiji. Javni sektor je već napustilo 16.000 ljudi i ostvarene su uštede po osnovu mase zarada. Samim tim otpuštanja više nisu prioritet, kakav su bila ranije i kada je predstavljano da je taj proces jedan od načina da se najviše uštedi.

– Višak zaposlenih u javnom sektoru sada je značajno manji problem i tema je koja može da se „skloni”. To, međutim, ne znači da zaposleni mogu da odahnu, jer će se od njih tražiti da više i bolje rade. Po mom mišljenju viškova zaposlenih ima više u javnim republičkim i lokalnim preduzećima, ali ministarka Brnabić za njihovo otpuštanje nema ingerencije – kaže Nikolić dodajući da u javnoj upravi nije problem broj zaposlenih, jer ih nema više ni u odnosu na kriterijum broja stanovnika ni u odnosu na bruto domaći proizvod, već kvalitet njihovog rada.

S druge strane, problem je što veći broj kvalifikovanih ljudi napušta posao kod države, jer u privatnom sektoru mogu da rade za više para.

Miladin Kovačević, saradnik publikacije MAT („Mesečne analize i trendovi”) i direktor Republičkog zavoda za statistiku, kaže da su fiskalni rezultati neočekivano povoljniji u odnosu na plan kojim je bilo predviđeno da minus u državnoj kasi iznosi 122 milijarde dinara, a biće verovatno upola niži.

Takvi rezultati ostavljaju prostor da se strukturne reforme postave na realnije osnove i da rokovi za njihovo postizanje budu fleksibilniji.

– Nije dobro vezivati racionalizaciju javne uprave isključivo za smanjenje broja radnih mesta, pogotovo za linearno smanjivanje. Mnoge državne institucije suočavaju se ne samo sa manjkom broja zaposlenih, već i sa neadekvatnom starosnom i obrazovnom strukturom i odlaskom kvalitetnih, visokoobrazovanih kadrova. To je slučaj i sa Zavodom za statistiku na čijem sam čelu. Nije suština u rezanju broja zaposlenih, već u strukturnoj transformaciji javne uprave. Državne institucije moraju da imaju broj zaposlenih koji je potreban za razvoj određene institucije, kao i da oni budu adekvatnog profila. Smetnja da se to postigne je postojeća racionalizacija koja sprečava novo zapošljavanje profilisanog kadra, kao i Zakon o državnim službenicima koji zahteva da svi počnu s istom platom i da imaju isti broj godina za napredovanje i to bi trebalo menjati – kaže Kovačević.

Fiskalni savet zadovoljan zakonom o finansiranju

Fiskalni savet pozitivno ocenjuje što će predložene izmene Zakona o finansiranju lokalne samouprave vratiti 4,8 milijardi dinara sa lokalnog na centralni nivo vlasti i na taj način u najvećoj meri otkloniti vertikalnu fiskalnu neravnotežu koja je nastala izmenama Zakona 2011. godine.

Izmene i dopune Zakona o finansiranju lokalnih samouprava propisuju da će učešće lokalnih samouprava u porezu na zarade biti smanjeno, sa sadašnjih 80, na 77 odsto u slučaju gradova, 74 odsto u slučaju opština, odnosno 66 odsto u slučaju grada Beograda, sa sadašnjih 70 odsto.