Tema - Srbija

Vinogradari očekuju dobar rod

Ovogodišnja berba grožđa trebalo bi da počne sredinom septembra. Godina će, po prinosu, biti bolja nego prethodne. Vinogradari očekuju dobar rod, ali samo na plantažama koje nisu uništene od plamenjače tokom juna.

Berba ranih sorti grožđa na pojedinim vinogradima u Vojvodini već je počela, mada se intenzivni radovi očekuju sredinom septembra.

Prvo bi trebalo da počne berba šardonea, ali belog i crnog burgundca, dok će u drugoj polovini devetog meseca početi da se beru i ostale sorte. Mada, ne treba ni da se žuri jer su noći duže i hladnije, pa se šećeri još uvek nakupljaju, a kiseline polako opadaju.

"Nije problem ni da se sačeka, što duže bude zrenje, tada kod kvalitetnih sorti dolazi do izražaja na kvalitetu grožđa, a naravno i na kvalitetu vina", rekao je Đorđe Paprić, Poljoprivredni fakultet Novi Sad.

Situacija na terenu po Vojvodini je dosta šarolika. Na vinogradima u srednjem Banatu početkom juna plamenjača je odnela dobar deo roda, čak je bilo bojazni da će vinogradi biti desetkovani.

"Savetima stručnjaka uspeli smo da sačuvamo rod, bar 70 odsto kvalitetnog grožđa, tako da se nadam da ćemo imati dobru berbu i dosta lepog grožđa", naglasio je  Boško Kojičić, vinogradar iz Orlovata.

Vinogradari na severu Banata očekuju solidne prinose. To znači da se nadaju mnogo boljem rodu nego prethodnih godina.

"Ove godine imam razloga da budem zadovoljan, očekujem solidan prinos. Godina je dosta dobra, vinograd je rodio, tako da očekujem dobre rezultate", rekao je Milosav Nikolin, vinogradar iz Iđoša.

Godina je bila zahtevnija nego lane što se tiče zaštite vinograda, ali agrotehničke mere nisu primenjene na vreme i pravilno, što se odrazilo na većinu plantaža.

"Nije ništa strašno. Kiše su bile obilne, česte, ali nije urađen dovoljan broj tretmana, pa je došlo do pojave bolesti. To će im biti nauk za ubuduće", rekla je  Jelena Kljajić, Poljoprivredna stručna služba Kikinda.

U Srbiji se nalazi više od 20.000 hektara pod vinogradima, znatno manje nego nekadašnjih 100.000 hektara. Problem je i što više od polovine proizvodnje čine mali vinari koji još uvek nemaju modernu tehnologiju.