Tema - Srbija

Šijemo "Pradu", a nosimo plastiku

U Srbiji se pravi obuća za poznate svetske kuće, ali više trošimo na uvoz nego što prodamo strancima. Prošle godine smo uvezli cipela za 400 miliona dolara, a izvezli u vrednosti od 300 miliona.

Na ruku im ne idu male plate potencijalnih kupaca, a poslednjih godina ni vremenske prilike. Malo u šali, više u zbilji proizvođači obuće se vajkaju da sreće nemaju ni sa zimama - nikako da udari mraz i sneg pa da ljudi istroše đonove. U srpskoj industriji obuće radi oko 10.000 ljudi, ali Srbi i dalje više daju za uvoznu obuću, nego što uspemo da prodamo strancima. A baš u našim radionicama šije se obuća najčuvenijih svetskih proizvođača, kao što su "Prada", "Guči"...

Lane smo izvezli obuću vrednu 300 miliona dolara, a na uvoz potrošili 400 miliona dolara.

Koža iz Italije
- Najveći problemi sa kojima se naši proizvođači susreću je nedostatak sirove kože. Dve kožare koje rade, u Zrenjaninu i Rumi, u stranom su vlasništvu - objašnjava Milorad Vasiljević, sekretar Udruženja za tekstil, kožu i obuću Privredne komore Srbije.

- One rade za 19 najpoznatijih svetskih proizvođača od - "Iv Sen Lorana", preko "Gučija" i "Prade", ali naši uvoze sirovinu iz Italije i Turske. Drugi problem su porezi i doprinosi. U okruženju ne prelaze 40 odsto, a kod nas premašuju 65 odsto. Naše kompanije su se okrenule malim serijama izuzetno kvalitetne obuće.

Poslednjih decenija gase se veliki domaći proizvođači obuće. Sve je više manjih porodičnih preduzeća. Među retkima, koji se mogu pohvaliti dugom tradicijom je "Ukus" iz Kovačice.

- Mi smo najstarija fabrika obuće u Srbiji, koja od 1946. godine radi bez prekida - kaže Mišo Petraš, direktor fabrike.

- Strane velike kompanije nama ne prave problem, jer je njihova obuća i ranije stizala na naše tržište, samo su je pravili u Vijetnamu ili Kini. Problem su napravili firmama na jugu. Dobili su subvencije od države, ponudili deset odsto veće plate od već postojećih fabrika i tako im preuzeli ljude. Problem je što je naše tržište jako malo i slabo. Mala je potrošnja i pada prodaja kvalitetne kožne obuće, a naši proizvođači uglavnom prave takvu. S druge strane, pale su sve carinske barijere i uvoz je olakšan.

Rade za strance
Fabrika obuće "Boreli" u Somboru, inače društveno preduzeće, nalazi se u stečaju od jula, zbog neizmirenih dugovanja od 1,85 milijardi dinara i blokade računa od 750 miliona dinara. Oko 120 radnika od pre nekoliko meseci radi za nemačku firmu "B. Štump Bair", izrađuju vojničke čizme i patike, kao i obuću za vatrogasce. Dnevno proizvedu 550 pari obuće. Uskoro bi trebalo da krenu lon poslovi za italijansku firmu "Lenči". U Somboru i italijanska kompanija obuće "Prodžeti", zapošljava 450 radnika. Šiju delove za patike koje se potom rade u Italiji.

Konkurencija
U Požarevcu je nekad radilo desetak pogona i radionica za proizvodnju obuće, ali su do danas opstale svega dve-tri. Među njima je i proizvodno-trgovinska radnja "N i N", koju drže supružnici Tanja i Dejan Jović.

- Na najboljim lokacijama su kineske prodavnice, u kojima se prodaje i njihova obuća, što se i te kako odražava na naš promet. U nekim zapadnim zemljama Kinezi mogu da prodaju svoju robu, ali ne i obuću, jer time država štiti svoje proizvođače - ističe Dejan Jović. - Proizvodnjom obuće bavi se nas petoro - suprug, ja, moji roditelji i jedan radnik. Školstvo ne prati najbolje potrebe privrede, pa teško nalazimo radnike koji umeju ručno da izrađuje kvalitetnu, kožnu obuću.

"Koštanja"
Vranje je nekada bio sinonim za proizvodnju obuće u celoj staroj Jugoslaviji. Više od 3.500 ljudi radilo je u "Koštani", a danas isti taj broj ljudi radi u desetak manjih firmi okupljenih u istoimeni klaster kao i u fabrici poznate italijanske kompanije "Geoks". Branislav Popović, šef odeljenja Regionalne privredne komore Leskovac, u Vranju kaže da se obućarstvo danas oslanja na takozvane male proizvođače, čiji menadžeri su uglavnom ponikli u "Koštani". Prosečna plata ljudi koji rade u proizvodnjama se kreće od 20.000 do 30.000 dinara. Naši proizvođači šiju i šalju gornje delove obuće za Italiju, a đonove retko ko proizvodi. Jelena Novković, direktorka i vlasnica kompanije "Herc", koja postoji od 2013. kaže za "Novosti", da se poslednjih godinu dana proizvođači uglavnom suočavaju sa problemom naplate proizvoda.

Knjaževačka "Leda", koja danas posluje u sistemu italijanske kompanije "Falk", jedan je od najvećih proizvođača obuće u Srbiji. Ova fabrika godišnje izveze oko 1,2 miliona pari obuće na tržišta EU, Rusije, Japana i SAD, odnosno više od 95 odsto ukupne proizvodnje i ostvaruje promet veći od 20 miliona evra.

- Proteklih godina, kvalitet obuće je kudikamo poboljšan, dok je asortiman robe dostigao brojku od oko 300 artikala, među kojima je pravi hit dečja obuća "naturino" - kažu u menadžmentu "Lede".