U fokusu - Srbija

Nesavesne gazde nedodirljive

Telefonske kompanije neredovne platiše "seku" u roku od dva meseca i naplaćuju novo priključenje. Baš kao i elektrodistribucije sve koji su u "crvenom" dubljem od 10.000 dinara. Bankari godišnje na dozvoljeno prekoračenje naplaću najmanje 30 odsto kamate, a na nedozvoljeno i do neverovatnih 80 odsto.

S druge strane, najmanje 400.000 ljudi u Srbiji, koji ne primaju redovno platu, nemaju nikakav način da nateraju poslodavca da im isplati ono što im pripada. O bilo kakvim "penalima" ni ne sanjaju, a upravo su ih neredovne zarade i dovele u status - redovnih neplatiša.

Kako plata kasni, tako zaposleni polako počinje sve više da "pozajmljuje" od banke. Zahvata sve više dozvoljenog "minusa", sve dok ne pređe i tu granicu i ne počne da ponire niz liticu nedozvoljenog prekoračenja. To što živi na račun bankarske pozajmice, ukoliko ona iznosi 50.000 dinara, samo na ime kamate mesečno daje oko 1.000 dinara. Ukoliko zaglibi i preko nje, na "penale" odlazi od 2.000 naviše.

Ukoliko ne plati redovno račun za fiksni telefon, ponovni priključak ga košta 234 dinara. Mobilni operateri ponovnu uspostavu veze naplaćuju 300 dinara. Dužnici koji uspeju da ostanu bez električne energije, novi priključak mogu da plate od 1.000 do 4.000 dinara. Prva tarifa važi za one koji se isključuju na brojilu, a viša za one koji se "seku" na - banderi. Ko ostane bez gasa, plaća i isključenje 2.928 dinara i još oko 4.000 za novo uključenje. Sve u svemu, to što gazda ne isplati platu, građane ni krive ni dužne može da košta i 14.000 dinara. I to samo pod uslovom da dugovi nisu stigli do izvršitelja. Samo njihove naknade i nagrade radniku će "pojesti" i polovinu plate.

- Sva efikasnost države se slama preko leđa građana što je dodatno pogoršano uvođenjem institucije izvršitelja - kaže Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata.

- Prisustvovala sam nedavno zapleni kod jedne naše članice. To je bilo strašno, nisu imali šta ni da zaplene. Uzeli su fen star 15 godina i televizor "EI Niš". Naravno da se ne zalažem da se ne plaćaju obaveze. Naprotiv, ali veliki sistemi uvek nekome tolerišu kašnjenje. Ja znam vlasnike vila na Dedinju koji duguju po 1,8 miliona dinara za vodu. A imaju bazen ispred kuće. Njima ne dolazi izvršitelj. Mi sarađujemo sa sindikatima iz drugih zemalja. U Evropskoj uniji je potpuno neshvatljivo da poslodavac ne plaća plate. Može da kasni mesec dana, ali odmah stižu inspekcije. Dobije rok da to ispravi, inače ide u likvidaciju. U mnogim zemljama preti im krivična odgovornost. U Nemačkoj može da završi u zatvoru.

Izmenama Zakona o radu obračunska lista plate postala je javna isprava. U prevodu, uz nju, sud može da naloži da se sa računa poslodavca plata uplati na račun radnika. U praksi, računi tih poslodavaca su - prazni i blokirani. Nesavesnim poslodavcima na kraj bi, makar kada je reč o državnim prihodima, mogli da stanu poreznici. Ali ni to nije uvek slučaj.

- Poslodavac je dužan da do poslednjeg dana u mesecu podnese poresku prijavu za poreze i dopronose za prethodni mesec - objašnjava Snežana Mitrović iz Saveza računovođa i revizora Srbije.

- Ne mora odmah da ih plati, ali mora u trenutku kada isplaćuje zarade. Do tada mu teče zatezna kamata za svaki dan kašnjenja.

Krivična odgovornost

Upravo je Asocijacija nezavisnih i slobodnih sindikta pre nekokiko godina tražila da neredovna isplata zarada bude razlog za krivičnu odgovornost.

- I ništa nije bilo - kaže Ranka Savić.

- Pričalo se o tome nekoliko dana, i ništa. Treba promeniti krivični zakonik i uvesti krivičnu odgovornost za poslodavca.

Kazne

Zakon predviđa i novčane kazne za neisplatu zarada. Za firme se kreću od 800.000 do dva miliona dinara, a za preduzetnike od 300.000 do 500.000 dinara. I još od 50.000 do 150.000 preti odgovornom u preduzeću. Nažalost, promilima se mere oni koji prijavljuju poslodavce, a i oni kojima se kazne naplate.