U fokusu - Srbija

Može kredit i bez stalnog posla

Bankari će od iduće godine kredite moći da odobravaju i građanima koji nemaju stalno zaposlenje ukoliko procene da su oni kreditno sposobni klijenti. Tako bi i oni koji danas, iz ugla banaka, spadaju u "nepodobne" klijente, poput naučnih radnika koji rade na projektima pri fakultetima ili za neku instituciji, mogli svoje troškove da finansiraju i putem zajmova.

 - Ljudi koji rade po ugovoru na određeno, naučnici koji plate zarađuju radeći na oročenim projektima i slične kategorije bankarskih klijenata do sada su u startu bili kažnjavani time što ne mogu da dobiju zajam iako su kreditno sposobni - objašnjava, za "Novosti", član izvršnog odbora jedne banke.

- Od iduće godine bankama će biti dozvoljeno da odobre zajam i takozvanom D klijentu, bez izdvajanja rezervi. Sve dok se takav kredit uredno vraća, banke neće morati da polože iznos na ime rezervi za procenjene gubitke.

Sve klijente bankari klasifikuju prema važećim propisima, u pet kategorija (od A do D, to jest, od najboljih do "problematičnih"). Kada bi banka danas odobrila kredit klijentu koji spada u "D kategoriju" (po Odluci o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki), morala bi da izdvoji na ime rezervi za procenjene gubitke još toliko novca (na odobrenih milion evra zajma, još milion evra na ime ovih rezevi).

U Narodnoj banci Srbije nismo dobili potvrdu da će izdvajanje rezervi za procenjene gubitke za "loše" klijente biti ukinuto. Štaviše, prema navodima NBS, svaka banka samostalno propisuje kome će odobriti kredit, a prepreke za finansiranje bilo kog klijenta ne postoje sve dok banka izdvaja rezerve na ime procenjenih gubitaka.

- Banke su dužne da u okviru kreditnog procesa urede kriterijume i principe za odobravanje plasmana, kao i da pri donošenju odluke o odobravanju plasmana procene kreditnu sposobnost dužnika i druge relevantne faktore - ističu u NBS.

- Sam postupak procene kreditne sposobnosti dužnika banka uređuje svojim aktima. Dakle, Narodna banka Srbije ne propisuje uslove koje fizičko lice mora da ispuni da bi mu banka odobrila kredit, već banke same uređuju te uslove u okviru svoje politike za odobravanje plasmana. Takođe, banka je dužna da ocenjuje kreditnu sposobnost dužnika - fizičkih lica, između ostalog, na osnovu analize njegovog stepena kreditne zaduženosti.

U NBS ističu da je, saglasno odredbama Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, procena kreditne sposobnosti dužnika jedan od kriterijuma na osnovu kojeg banka klasifikuje svoja potraživanja u jednu od pet kategorija (od A do D), od čega zavisi iznos koji je banka dužna da izdvoji kao rezervu za procenjene gubitke po osnovu tih potraživanja.

- Pored ovog kriterijuma, banke uzimaju u obzir i kriterijum blagovremenosti u izmirivanju obaveza, kao i kvalitet sredstava obezbeđenja. Procenjeni stepen rizičnosti određenog plasmana, na osnovu navedenih kriterijuma, može uticati na odluku banke o eventualnom odobravanju kredita.

Preuzimaju rizik

NBS je nedavno napravila velike korake koji će pomoći u drugačijem segmentiranju naših klijenata - potvrđuju bankari.

- Menja se regulativa, a menja se i poimanje rizika. Banke su ranije preuzimale veoma mali stepen rizika, uz veoma velike kamatne stope, ali to se promenilo dolaskom konkurencije na tržište. Biće nam omogućeno da koristimo neke relevantnije podatke o samim potrošačima. Očekujem da će tokom ove i sledeće godine doći do većeg stepena inovacija, da će banke preuzimati veći stepen rizika zahvaljujući agresivnijim igračima koji su se pojavili na tržištu, a među kojima su i neke banke koje su promenile vlasničku strukturu.

Izdvajanja za rezerve

Rezerva za procenjene gubitke obračunava se na osnovicu koja predstavlja bruto knjigovodstvenu vrednost potraživanja umanjenu u skladu sa odredbama podzakonskim aktom, i to za potraživanja koja nisu klasifikovana u kategorije A i B kao zbir:
l 15% potraživanja klasifikovanih u kategoriju V
l 30% potraživanja klasifikovanih u kategoriju G
l 100% potraživanja klasifikovanih u kategoriju D