Tema - Srbija

Krediti za proizvodnju popularni među poljoprivrednicima

Sve više poljoprivrednika se odlučuje za subvencionisane kredite za nabavku životinja, hrane i mehanizacije. U odnosu na prošlu godinu, taj broj je veći za 40 odsto i do sada je odobreno 3.000 kredita, odnosno četiri milijarde dinara. Mogu li ti krediti biti još povoljniji?

Kamata od tri odsto, rok otplate od jedne do tri godine sa grejs periodom do godinu dana, za Nenada su bili dovoljno dobri uslovi da se zaduži za novi traktor.

"Kako da nije pomoglo, ne bih mogao ništa da uradim da nisam uzeo ovo, ne bih mogao da proširim proizvodnju, mnogo sam uložio u proširenje proizvodnje voćnjaka i malina", kaže Nenad Vladetić iz sela Mirosaljci kod Požege.

Za druge je kredit veliki rizik.

"Sve što mi radimo i sejemo opada cena, plus nafta ide gore, delovi, sve ide gore a proizvodi ostaju i idu dole. Od čega da uzmem kredit kad nema od čega da vratim. Posle treba da prodajem jutar po jutar zemlje da bih mogao da vratim kredit", ističe Mihajlo Savić iz sela Elemir kod Zrenjanina.

Niske kamate sigurno idu u korist prodavcima.

"Gledajući zajedno sa subvencijama koje se daju na priključke od 40 do 60 odsto je baš povećalo prodaju. Sigurno je 60, 70 odsto u odnosu na onaj period kad je kamata bila šest odsto dinarski krediti", objašnjava prodavac poljoprivredne mehanizacije Milovan Jovanović.

Subvencionisane kredite daje 11 banaka. I oni kažu da su poljoprivrednici najviše uzimali dugoročne kredite za mehanizaciju.

"U ukupnom broju zahteva koje smo imali, nevezano za subvencionisane kredite, ovaj broj zahteva čini 20 odsto. Možemo reći da su konzervativni kada je u pitanju zaduživanje a stopa njihovih kašnjenja je jedan odsto", ističe Ana
Milić iz Prokredit banke.

Đorđe Radulović iz Banke Inteza ističe da su do sada plasirali oko 400 miliona dinara subvencionisanih kredita, a da su ostatak pošto smo plasirali ukupno oko 24 miliona evra su krediti komercijalni banke.

Resorno ministarstvo najavljuje nove kreditne linije i duži grejs period.

"Gledaćemo da idemo sa dužim rokovima otplate kako bi mogle biti u obziru i veće invensticije, a ne samo kao što je do sada bilo u iznosu do nekih 50.000 evra. Gledaćemo da podstaknemo i zadruge da mogu za kapitalnije objekte da ulažu i gledaćemo da idemo na koliko, toliko smanjenje kamatne stope", kaže ministar poljoprivrede Branislav Nedimović.

Pozajmica se može uzeti za kupovinu stoke, hrane, osiguranje, novu opremu i mehanizaciju, razvoj ratarstva i voćarstva.

"Ono što je ohrabrujuće jeste da se razlike u kamatnim stopama kod nas i u Evropi polako smanjuju što pokazuje da je i kod nas poslovanje koncipirano kao manje rizično", rekao je profesor Mališa Đukić iz beogradske Bankarske škole.

Upućeni savetuju da je bolje zaduživati se za ono što će vam doneti veći profit. Tako će se i kredit lakše otplatiti.
"Da biste krenuli u prerađivačku industriju potrebna su vam ozbiljna sredstva ali to je ono što ljudi treba da shvate da je prerađivačka industrija poželjnija zato što postoji velika potreba na nekom tržištu napolju za tim proizvodima, drugo zato što su ti proizvodi mnogo veće dodatne vrednosti", ističe Veljko Jovanović iz Privredne komore Srbije.
Poljoprivrednici mogu da pozajme do pet miliona dinara, zemljoradničke zadruge trostruko više.