Tema - Srbija

Novi zakon ruši večna gradilišta

Koliko je napuštenih zgrada zaraslo u korov na gradilištima širom Srbije znaće se polovinom novembra. Komisije koje popisuju nelegalne objekte imaju zadatak da do tog roka pribeleže i zgrade u koje nikada nisu useljeni stanari.

Spiskove napuštenih objekata je najavila i ministarka građevine Zorana Mihajlović, ali se još ne zna šta će se desiti kada oni budu napravljeni. Spominjano je nekoliko opcija, pa i oduzimanje gradilišta i predaja drugom investitoru, kao i rušenje objekata.

- Uočili smo da postoji problem i pokušaćemo da zajedno sa popisom objekata za ozakonjenje napravimo i popis nezavršenih objekata, kakvi naročito postoje u velikim gradovima, kako bismo taj problem rešili i priveli ovakve objekte nameni - objašnjavaju u Ministarstvu građevine.

- Smatramo da to nije moguće bez donošenja ili posebnog zakona ili drugog akta. Novim zakonom o ozakonjenju ovi objekti mogu biti legalizovani ako su u stepenu izgrađenosti koji je minimalno zakonom propisan - time bi bili obuhvaćeni svi slučajevi koji se mogu javiti u praksi imajući u vidu da je tek od 2009. godine Zakonom o planiranju i izgradnji predviđen i apsolutni rok od pet godina za završetak objekta. Budući da u praksi postoje veoma različiti slučajevi, a imajući u vidu složene imovinsko-pravne odnose koji mogu da nastanu, smatramo da je potrebno sistemski rešiti ovo pitanje koje bi obuhvatilo sve slučajeve.

Pretpostavlja se da samo u Beogradu ima više od 500 napuštenih i nezavršenih objekata, od kojih su mnogi na najskupljim lokacijama u centralnim gradskim opštinama. Za većinu su davno nacrtani velelepni planovi, a umesto da se u njima baškare stanari, rade službenici ili pazare kupci, danas predstavljaju ruglo. Procenjuje se da u prestonici ima oko pola miliona nezavršenih kvadrata.

Nadležni su u više navrata pokušavali da "pritisnu" nesavesne investitore da okončaju izgradnju, ali nijedan zakon nije uspeo da im stane na put. Radove su uglavnom prekidali zbog bankrota ili nerešenih imovinskih odnosa.

Jedno od najpoznatijih večitih gradilišta je nedovršeni objekat nekadašnjeg giganta, građevinskog preduzeća "Rad", u novobeogradskom Bloku 20, kod hotela "Hajat". Izgradnja ovog objekta je počela davne 1989. godine, a 60.000 kvadrata i danas zvrji prazno. I u strogom centru prestonice, u Bulevaru despota Stefana napuštena je stambena zgrada koja je stavljena pod krov, ali nikada nije završena, niti useljena. Osim što predstavljaju ružnu sliku svakog grada, napuštena gradilišta mogu biti i veoma opasna, jer ova mesta uglavnom nisu propisno ograđena niti bezbedna.

Od zamišljenog ekskluzivnog hotela "Zvezda 2" u Vrnjačkoj Banji pre dve decenije napravljen je samo kostur od zgrade. Na ovom gradilištu zabeležena su čak četiri nesrećna slučaja, kada su ljudi povređeni, a prava tragedija dogodila se pre dve godine, kada je u njoj poginuo dečak koji je bio na ekskurziji.

"Večite" ne plaši veći porez

Zakonom o planiranju i izgradnji predviđeno je da građevinska dozvola prestaje da važi najkasnije posle pet godina, a sve dok se ne dobije nova na istoj lokaciji se plaća porez na imovinu, kao da je objekat u potpunosti izgrađen. To znači da investitor u tom roku mora završiti objekat, jer mu u suprotnom sleduje naplata poreza kao da je zgrada gotova. To što se rešenja o poništenim građevinskim dozvolama dostavljaju poreskim upravama nije, međutim, mnogo uznemirilo "večite graditelje".