U fokusu - Srbija

Evropski sud: Finansijska pomoć od EU Zapadnom Balkanu uglavnom uspešna

Finansijska pomoć EU zemljama Zapadnog Balkana bila je u najvećoj meri uspeššna, doprinela je jačanju administrativnih kapaciteta u regionu, ali je implementacija evropske pomoći otežžana zbog nedostataka u nacionalnim telima zemalja u regionu, ocenio je Evropski revizorski sud.

Evropski revizorski sud danas je objavio izvežštaj kojim se ocenjuje način na koji je Evropska komisija upravljala sredstvima pretpristupne pomoći (IPA) u Albaniji, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i na Kosovu u periodu od 2007. do 2014. godine.

Revizori su se fokusirali na sektore vladavine prava i javne administracije, a u obzir su uzeti kako procesi izrade programa, tako i 52 nacionalna projekta i tri regionalna programa.

Izvešštaj revizora utvrđuje da upravljački ciljevi koje je Evropska komisija uspostavila nisu uvek bili konkretni i merljivi, da su se programi i projekti temeljili na potrebama, ali i da su u nekim slučajevima procene korisnika u oblasti vladavine prava pokazale znatne nedostatke.

Koriššćenje sredstava IPA fondova bilo je otežano nedovoljnim administrativnim kapacitetima u nekim zemljama, ali i strogim zahtevima povezanima sa upravljanjem finansijskim sredstvima EU-a.

„Komisija bi trebalo da primeni stroge uslove i da prati preduzete mere u pogledu ispunjavanja tih uslova. Ako to bude potrebno, buduća finansiranja mogla bi se smanjiti ili obustaviti”, naglasio je član Evropskog suda revizora Ištvan Szabolcs Fazakas.

- Komisija je bila efikasna u praćenju primene projekata, uprkos primećenim nedostacima u izvešštajima. Bila je i ”delimično uspeššna” u praćenju mera preduzetih na temelju zaključaka i preporuka proizašlih iz evaluacija - konstatuje se u izveštaju.

Izvešštaj revizora navodi da je uprkos značajnim nedostacima korisnika pretpristupne evropske pomoći, Evropska komisija uspela da održi donatorsku koordinaciju.

Kad je reč o administrativnim kapacitetima, u okviru pomoći EU-a uopššteno su postignuti planirani ciljevi, dok je podršška vladavini prava i reformi javne uprave ocenjena kao delimično održiva.

U izvešštaju se još navodi da Evropska komisija nije uvek bila dosledna u primeni uslova kada su u pitanju neki finansirani projekti iz sektora vladavine prava na Zapadnom Balkanu, a da su relativno mala sredstva obezbeđena za ključna područja kao što su sloboda medija, javna tužžilaštva i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Ocenjeno je i da su na održivost projekata finasiranih iz IPA fondova uticali i izostanak političke volje korisnika da sprovedu reformu u institucijama, nedovoljna budžetska sredstva, brojnost osoblja, kao i loša koordinacija.

Sud evropskih revizora naglaššava i posebnu pažžnju koja je od strane Evropske komisije bila posvećena poboljššanju regionalne saradnje i jačanja administrativnih kapaciteta na celom Zapadnom Balkanu.

Istovremeno se navodi tokom tih sedam godina, Savet za regionalnu saradnju nije imao značajnijeg učinka na terenu.

Ocenjeno je da je politički dijalog u regionu imao ograničeni uticaj na vladavinu prava u velikom broju slučajeva, ali da je doprineo napretku u oblasti reforme javne administracije.

Preporuke Evropskog revizorskog suda, koje je Evropska komisija već prihvatila, odnose se na bolju izradu i implementaciju projekata za Zapadnom Balkanu, ali i veću posvećenost nacionalnih institucija u zemljama korisnicama pomoći.

Od 2007. do 2014. godine finansijska promoć EU Zapadnom Balkanu kroz Instrument pretpristupne pomoći (IPA) iznosio je 5,1 milijardu evra.

Pomoć je dodeljena u okviru nacionalnih i regionalnih programa. Od toga gotovo četvrtina pomoći dodeljena je za poboljššanje administrativnih kapaciteta u osnovnim oblastima vladavine prava i javne administracije.