U fokusu - Srbija

Parafiskalni nameti "guše" privrednike

U Srbiji privrednici plaćaju gotovo 250 parafiskalnih nameta za koje ne dobijaju nikakvu uslugu ili onih za koje je cena previsoka. Na to dolazi i još stotinu nameta čija cena varira u zavisnosti od grada i opština. MMF traži od Srbije da te takse ujednači. Ministarstvo finansija, u saradnji sa drugim resornim ministarstvima, priprema Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara koji će, kako najavljuju, privrednicima i investitorima omogućiti predvidivije poslovanje u Srbiji.

Pre plaćanja poreza, privrednici moraju da plate od firmarina koje se kreću od 40 dinara do 640 dinara, preko naknade za držanje motornih vozila, do taksi za korišćenje vode. Neke ne znaju zašto plaćaju.

 Drugima cenu diktira mesto poslovanja. Primera radi plaćanje vodosnabdevanja i kanalisanja je u Kragujevcu 60 dinara po metru kubnom, u Jagodini tri puta više, u Kuli gotovo 280 dinara. Zato se priprema Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara.

"Pri određivanju komunalnih taksi vodilo se računa o građanima, o investitorima, o privredi da se nađe jedan određeni balans između tih potrebnih prihoda u budžet i visine komunalnih taksi. Visina taksi nije menjana u poslednje četiri godine", kaže načelnik Uprave za komunalne i inspekcijske poslove Kragujevca Andrija Ilić.

"Što se tiče takse, prihvatam predlog MMF, jer takse ne smeju da budu nešto što će da optereti privrednika, ko želi da gradi fabriku i donese novac u Srbiju. Prvo što vas pitaju investitori je koja je njihova obaveza prema gradu kad sagrade fabriku", kaže predsednik Skupštine grada Jagodina Dragan Marković.

Neke od nelogičnosti sadašnjeg sistema su da odnošenje smeća privrednici plaćaju po kvadratnom metru poslovnog prostora bez obzira na to koliko smeća imaju. Moraju da plate i naknadu za formiranje obaveznih robnih rezervi. A da bi dobili potvrdu da su ispunili sanitarne uslove u klanicama, plaćaju čak pet taksi.

Od 247 parafiskalnih nameta, svaki peti privrednici ne znaju koliko će platiti sledeći put.

Ovim zakonom bi se uredilo grupisanje naknada kao i način utvrđivanja njihove visine, s ciljem bolje kontrole naplate. Tako ne bi došlo do izbegavanja plaćanja naknade i neravnopravnog položaja na tržištu, što bi trebalo da rezultira finansijskom disciplinom, ali i onemogućilo uvođenje skrivenih poreza propisivanjem naknada koje nisu vezane za korišćenje određenog dobra.

NALED, koji će učestvovati u pisanju zakona, predlaže javni registar taksi i naknada.

"Svrha registra je da propisane takse i naknade budu u nivou i moraju biti jednaki apsolutnom nivou pružene usluge ili iskorišćenom javnom dobru. Bilo bi zanimljivo do čega bi dovelo ako bi se ti iznosi izjednačili, ali ono što smo mi primetili do sada iako su iznosi visoki, privrednici se ne žale na to, nego na predvidivost, odnosno ako imate povećanje na godišnjem nivou, 3,5 odsto to je ono što nisu planirali", kaže Slobodan Krstović iz NALED-a.

Neporeski nameti godišnje iznose oko 700 miliona dinara. Trećina privrede u Srbiji je u sivoj zoni, a podaci NALED-a govore da je veliki broj parafiskalnih nameta jedan od uzroka loše statistike.