Zanimljivosti - Srbija

Mesečno svima 560 evra, a ne slute posledice

Za dve hiljade Finaca država iduće godine sprema "ostvarenje utopije": dobijaće novac svakog meseca bez ikakvih obaveza, pa čak neće morati ni da traže posao.

Reč je o eksperimentalnom uvođenju tzv. osnovnog univerzalnog dohotka, već poznatog pod engleskom skraćenicom UBI (universal basic income), piše zagrebački "Večernji list".

Za neke je osnovni dohodak zamka koja će poslodavcima omogućiti da otpuštaju zaposlene mirne savesti, a za druge zamajac koji će povećati potrošnju i iskoreniti siromaštvo.

U svakom slučaju, utopijski san u kom niko nije na ulici, nije gladan, ne nosi krpe i ima siguran prihod svakog meseca za koji ne mora da ispuni nikakve uslove širi se i u drugim zemljama i eksperimentalno isprobava u nekim mestima u Holandiji i Kanadi, a o tome se raspravlja i na Novom Zelandu.

Finci su o tome diskutovali do 9. septembra, a sad, i bez analiziranih rezultata rasprave, idu u primenu od 1. januara 2017.

Tako će slučajnim izborom između nezaposlenih koji primaju novčanu naknadu biti izabrano njih 2000 i svaki će dobiti 560 evra mesečno.

Nakon dve godine biće upoređeno ponašanje te grupe nezaposlenih s jednakom grupom koja će i dalje primati redovnu novčanu naknadu s biroa, koja takođe iznosi 560 evra.

Razlika je u tome što će se testirani moći da se zaposle a da im prihod od 560 evra i dalje ostane, dok ostali nezaposleni gube pomoć ako nađu posao.

O ideji uvođenja temeljnog dohotka za svakoga već se decenijama raspravlja i ističe kako bi se time iskorenilo siromaštvo u zemljama u kojima hrane i odeće pa i stanova zapravo ima i previše pa se čini katastrofalnim što mnogi trpe tešku oskudicu.

Zanimljivo je da se za osnovni dohodak zalažu i neki neoliberalni ekonomisti, još od Miltona Fridmana. Ideja je da osnovni dohodak dobije svako ko ne zaradi dovoljno za život, a bila bi određena i granica prihoda nakon koje bi se osnovni dohodak vraćao državi.

Ali ima i onih koji tvrde da je osnovni dohodak za svakoga neoliberalna zamka, kojom bi se postiglo da poslodavci mogu otpuštati mirne savesti i bez društvenog pritiska. Tako bi mogli zadržati samo najmanji broj zaposlenih koji bi onda i sami radili pod teretom pretnje da će završiti na osnovni dohotku koji vervjatno neće biti dovoljan za život srednje klase, koji bi uključivao automobil, godišnje odmore, školovanje dece.

U Švajcarskoj su na referendumu u junu većinom od 77 odsto odbili uvođenje temeljnog dohotka, ali inicijatori su zadovoljni zato što se o tom pitanju u konzervativnoj Švajcarskoj uopšte ozbiljno razgovaralo.

Tamo su ambicije bile previsoke, predlagali su čak 2.500 švajcarskih franaka mesečno.