Tema - Srbija

Da li je Srbiji zaista potrebno 30 banaka?

U Srbiji, prema podacima Narodne banke Srbije, zvanično posluje 30 banaka. Iako se ovaj broj značajno smanjio u poslednjih 15 godina, kada je u našoj zemlji poslovalo dvostruko više banaka, čini se da je broj i dalje preveliki u odnosu na broj stanovnika.

Prema merilima Svetske banke, jedna banka je dovoljna da pokrije potrebe milion stanovnika. Prema ovoj računici, u Srbiji bi u tom slučaju poslovalo 7 do 8 banaka, kao što je recimo slučaj u Kanadi. U Belgiji posluje ukupno 15 banaka, a njihove vlasti ozbiljno razmišljaju o dodatnom smanjenju njihovog broja.

Usitnjenost bankarskog tržišta karakterističan je za ceo region. U Hrvatskoj posluje 27 banaka, u Bosni i Hercegovini 26, u Crnoj Gori 12, dok u Sloveniji posluje 20 banaka. Iako je prevelika koncentracija banaka podstiče konkurenciju, ovolika usitnjenost tržišta može doneti i niz negativnih efekata.

Podaci iz 2015. godine pokazuju da su banke ostvarivale skromne profite, uz veliki broj nenaplativih kredita, ali i uz suzdržavanje od kreditnih aktivnosti. Od ukupno 30 banaka u Srbiji na kraju 2015. godine, njih 17 je poslovalo sa dobitkom, dok je 13 banaka ostvarilo negativan finansijski rezultat.

Treba napomenuti da 79% ukupnog dobitka banaka opredeljuje pet banaka sa najvećim neto dobitkom, dok pet banaka sa ukupnim gubitkom čini 85% ukupnih gubitaka bankarskog sektora.

Banke sa najvećim neto dobitkom

Izvor: Narodna banka Srbije

Banke sa najvećim neto gubitkom

Izvor: Narodna banka Srbije

Mnogi bankari dele mišljenje da finansijski rezultat koje su banke ostvarile u prošloj godini, nije na zadovoljavajućem nivou ukoliko se uzme u obzir broj banaka kao i veliku infrastrukturu u ovom sistemu. Ukoliko se u obzir uzme činjenica da sve veći broj banaka beleži gubitak i da se taj broj bliži polovini od ukupnog broja banaka u zemlji, i da se slična stvar dešava i sa ukupnim gubitkom u odnosu na ukupni dobitak ovog sektora,  dolazi se do zaključka da je broj banaka zapravo duplo veći od neophodnog, a čitav bankarski sektor neracionalan i skup.

Da li konkurencija među bankama dovodi do snižavanja kamata?

Najveći deo svojih profita u 2015. godini, banke su ostvarile zahvaljujući prihodima od kamata, a jednim delom i po osnovu sniženja pasivne bankarske stope koje banke plaćaju svojim deponentima.

Mnogi stručnjaci smatraju da banke zbog slabe kreditne aktivnosti sa privredom, svoj gubitak po tom osnovu nadoknađuju visokim kamatama u kreditima namenjenim stanovništvu.

Na taj način, iako je konkurencija između banaka velika, ipak ne dolazi do snižavanja kamatnih stopa. Ekonomisti upozoravaju da i pored velikog broja banaka, nema prave konkurencije koja bi suzbila visoke kamate i naterala druge banke da posluju po istom principu.

Obzirom da upravo na osnovu kamatnih stopa banke ostvaruju najveći deo svog prihoda, stiče se utisak da banke međusobno sklapaju interne dogovore o visini kamatne stope, jer jedino na taj način mogu da opstanu u ovakvim tržišnim uslovima.

Da li će se ovaj trend nastaviti i u narednoj godini, ostaje da vidimo. Svakako da će banke i dalje sprovoditi strategiju racionalizacije troškova koja bi podrazumevala zatvaranje filijala i otpuštanje radnika. Međutim, ostaje pitanje da li će smanjenje troškova biti dovoljno za ostvarivanje dobiti ukoliko sa druge strane postoji ogroman broj nenaplativih potraživanja i veoma slaba kreditna aktivnost sa privredom.

Ekonomisti su mišljenja da će usled ovakvih tržišnih okolnosti mnoge banke pribeći spajanju sa drugim bankama, a u narednom periodu se ne očekuje prodor novih banaka na našem tržištu. Zbog svega ovoga, zaključak jeste da možemo očekivati manji broj banaka u Srbiji, a koliki će njihov tačan broj biti i kada će se to dogoditi zavisiće u mnogome od sposobnosti banaka i njihove spremnosti na promene u narednom periodu.