Zanimljivosti - Srbija

Da li roboti ​najavljuju treći svetski rat?

Da li robotska revolucija vodi ka modernoj utopiji ili ka apokalipsi?

Odgovor na ovo pitanje nije jednostavan, a sprektar dometa robota i poslova na kojim su sposobni da zamene ljude - raste. Tako bi vozila bez vozača trebalo da učine prevoz bezbednijim, dostupnijim, efikasnijim i čistijim.

U 2016. godini roboti su izvodili hirurške zahvate, "robokapi" su patrolirali tržnim centrima, a ako ste, na žalost, završili u bolnici, kompjuter je odlučiovao koliko brzo ćete biti primljeni i pregledani.

Mnogo odluka koje donose ovakve mašine imaju moralne dileme - još uvek se malo zna o tome ko određuje etničke smernice mašine i ko odlučuje o njima.

Druga strana medalje

Na Floridi u maju, Džošua Brovn je nastradao kada auto bez vozača nije prepoznao kamion sa prikolicom i zakucao se u njega. To je bila prva kobna nesreća sa ovakvim vozilom.

Sa oko 10 miliona automobila bez vozača koji su se proširili američkim kontinentom, kako ta vozila donose odluke koje se tiču života i smrti je pitanje koje se stalno provalči kroz različite debate.

Dok se većina stručnjaka slaže sa tim da "etika mašina" treba da bude više nadgledana, ipak su podeljeni oko toga ko treba da bude glavni u tim odlukama.

Vendel Valač i Kolin Alen, autori knjige "Moralne mašine, učenje robota dobrom i lošem", misle da implementiranje veštačkih moralnih agenasa (AMA) zahteva konsultovanje različitih stručnjaka.

Njih dvojica ističu da filozofi, robotičari, psiholozi i softverski inženjeri moraju zajedno da rade.

Strah

Neki stručnjaci su uplašeni da će roboti i mašine da ugroze čoveka i da će nam oduzeti slobodu da sami donosimo odluke.

- O mnogim problemima, poput dozvoljene brzine, na primer, treba da odlučuje državne legislature i sudovi - kaže Amitai Ecioni za CNN, bivši savetnik Bele kuće.

Njegov zaključak je da o moralnim odlukama treba da odlučuju oni koji poseduju mašine.

Ali, kako stvoriti robote koji prate moralne kodekse svojih vlasnika?

Econi kaže da odgovor na ovo pitanje leži u "etičkom robotu".

- U njemu bi se nalazila sva vaša onašanje, navike i karakterne osobine - kaže Econi.

On je napravio veoma jednostavan koncept robota zajedno sa svojim sinom, direktorom Instituta za veštačku inteligenciju, koji finansira su-osnivač Majkrosofta, Pol Alen.

Uređaj određuje naše moralne težnje, analizirajući naše ponašanje, a zatim uz pomoć tih nalaza, pravi pojedinačnu veštačku inteligenciju za tu osobu.

Eksperti, poput Muska, Stivena Hokinga, Bil Gejtsa upozorili su da roboti mogu da budu opasniji od nuklearnog oružja.

Heroji ili terminatori?

Bez obzira da li će uticaj robota biti negativan ili pozitivan, zavisi od toga ko reguliše tehnologiju i za šta se ona koristi.

Neki stručnjaci misle da roboti mogu da budu znatno moralniji od ljudi.

U devedesetim, Amerikanci, poput Brusa Mek Larena i etičkog tima Suzan i Majkla Anderosna, razvili su programe za etičko rezonovanje koji mogu moralno da nadmaše ljudsko biće.

- Većina ljudskih bića nisu idealni modeli za etičko onašanje - kaže Anderson, koja sa svojim mužem Majklom radi na ubacivanju programa za etičko rezonovanje u mašine.

Mek Laren, sa druge strane, je zabrinut o dronovima kojima je omogućeno da nose oružje i upotrebljavaju ga, gde oni donose etičke odluke umesto ljudi.

- Kola bez vozača će smanjiti smrtnost u saobraćajnim nesrećama, međutim oružje bez čoveka koji sa njim rukuje, će smanjiti prepreke za nastanak ratnog stanja i nenamerno može da započne Treći svetski rat - kaže Valač.

Kolin Alen, jedan od autora gore navedene knjige, kaže da se od tehnologije može očekivati i pozitivno i negativno.

"Glavna briga je da će ljudi svoje ponašanje da prilagođavaju mašinama, a ne obrnuto".