U fokusu - Srbija

Rame uz rame sa uspešnim svetskim kompanijama: Svet da poželi 285 naših firmi

Dobra ocena preduzeću otvara sva vrata. U ovu rečenicu mogla bi se sažeti suština "skoringa" u Srbiji - detaljne analize "zdravstvenog stanja" jedne firme. Kada se ukrste pokazatelji iz završnih računa preduzeća, sa još nekim podacima, po strogo utvrđenoj metodologiji, dobija se ocena firme koja se kreće od najbolje "A" do najlošije "E".

Od one koju bi svako poželeo za poslovnog partnera ili kreditnog dužnika, do one koju je bolje zaobići u širokom luku, jer je već potpuno urušena. Dobra ocena podrazumeva dobru mogućnost za sklapanje novih poslova, dobijanje zajmova, osvajanje novih tržišta i poslovnih partnera.

U Srbiji posluje ukupno 285 preduzeća koja odmah mogu da izađu na svetsko tržište, "rame uz rame" sa uspešnim stranim kompanijama i da se ne postide svog poslovanja. Upravo toliko firmi ima najvišu, odličnu ocenu "A".

- To su zaista zdrava preduzeća, najčešće bez dinara kredita, i predstavljaju najbolje od najboljih firmi u Srbiji - kaže za "Novosti" Ružica Stamenković, registrator u Registru finansijskih izveštaja Agencije za privredne registre koja jedina u Srbiji svake godine izrađuje skoring preduzeća.

Izrada skoringa ne podrazumeva da svaka profitabilna firma ima visoku ocenu. Ovde se uvezuju mnogi pokazatelji. Analiza je detaljna, za proteklih pet godina, i posmatraju se i profitabilnost, sigurnost, likvidnost, ali i zaduženost firmi, pa i način na koji se koriste kreditna sredstva.

Ocenu je ove godine dobilo tačno 35.698 preduzeća, što je prema rečima Ružice Stamenković, uobičajenih dve petine svih privrednih društava. Jer, među neocenjenima su preduzeća u stečaju, likvidaciji, u dugoročnoj prinudnoj naplati, ali i ona novoosnovana za koje još nema dovoljno parametara da bi mogle da dobiju svoju ocenu.

Iako je odlična "A" ocena najbolja i najpoželjnija među privrednicima koji najčešće sami za svoje firme naručuju skoring izveštaj, i "B" i "C" spadaju u dobar bonitet.

- U našoj zemlji ima još dobrih preduzeća. Tako je sa ocenom "B" "veoma dobar" ukupno 15.815 firmi. I ona dobro posluju. Koriste kredite, ali imaju potencijala i da ih vraćaju. Ocena "C" je takođe dobra, i nju u Srbiji ima 16.686 preduzeća. Ova ocena podrazumeva da je reč o firmama koje dobro posluju, mogu da im iskrsnu problemi, ali su sigurne i sa njima može da se sarađuje - objašnjava naša sagovornica.

Preostale dve kategorije su firme koje nemaju dobar bonitet i rizične su sa aspekta poslovanja. One sa ocenom "D" su nešto manje rizične i ima ih trenutno 2.858, dok su "E" potpuno urušena preduzeća i trenutno ih je ukupno 54.

Naša sagovornica navodi da, generalno gledano, mala i srednja preduzeća predstavljaju najstabilniji deo srpske privrede. Ona ističe primer uspešne IT firme, sa manje od 50 zaposlenih, koja ima dobar skoring, ali je APR-u poslala ispravku svog završnog računa, pošto je revizor prethodnom finansijskom izveštaju preduzeća dao pozitivnu ocenu, ali uz napomenu.

- Kada smo im skrenuli pažnju da javna objava ispravke finansijskog izveštaja ne daje baš dobru sliku, oni su i dalje insistirali jer im je bilo važno da imaju čisto pozitivno mišljenje revizora na izveštaj izmenjen u skladu sa njegovim zahtevom. Ova firma posluje sa inostranstvom i važno joj je da svi pokazatelji o njenom poslovanju budu odlični - objašnjava Stamenković.

Dobri među lošima

Da uspešnost firme ne može jednostrano da se posmatra samo kroz profit, ili prihod, ili gubitak, pokazuje i primer sto preduzeća sa najvećim neto gubitkom. Među njima, prema podacima APR, ima 11 bonitetno sposobnih, odnosno sa dobrom ocenom. Objašnjenje se verovatno krije u činjenici da se desetak firmi na listu gubitnika upisalo tek sada, posle niza godina uspešnog poslovanja. Važi i suprotno: na listi 100 najprofitabilnijih firmi, ima čak 22 loše ocenjena preduzeća, dakle onih sa kojima je bolje - ne poslovati.

Privođenje obara rejting

U svetu postoje rejting agencije, koje osim strogo utvrđenih brojčanih parametara, koje obračunava "mašina", u izradu ocene uključujući i kvalitativne pokazatelje.

- Tako, na primer, privođenje vlasnika neke svetske kompanije podrazumeva da će agencije koje su računale rejting te firme, automatski preispitaju datu ocenu i umanje njen rejting - navodi Ružica Stamenković.

Kredit nosi problem

Razlika između bonitetne i nebonitetne firme u Srbiji je u tome kako se finansiraju i da li iz ostvarenog rezultata uspevaju da pokriju troškove finansiranja.

- Čim uđu u kredit, problemi u poslovanju postaju izraženiji, naročito kada je reč o preduzećima sa nižim skoringom - objašnjava Ružica Stamenković.