Tema - Srbija

Kamate na štednju sve niže

Kamate na štednju ni ove godine neće obradovati štediše u predstojećoj nedelji štednje. Iz godine u godinu „interes” je sve niži, a podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da su u avgustu banke u proseku plaćale 0,6 odsto na depozite stanovništva u stranoj valuti i 3,1 odsto na dinarske depozite stanovništva na sva oročenja. Banke sve više liče samo na sigurna mesta gde se drži novac, nego kod kojih se ide da bi se zaradilo.

Mi po tome nismo izuzetak, kamate padaju i u svetu što je posledica ekspanzivne monetarne politike vodećih centralnih banaka u uslovima globalno niske inflacije i niskog ekonomskog rasta. Posledica politike jeftinog novca je snižavanje kako aktivnih, tako i pasivnih kamatnih stopa banaka.

Aleksandar Piker, predsednik Izvršnog odbora Komercijalne banke, koja je lider po visini štednje stanovništva kaže da se oni trude da na dinare daju najbolju kamata. Svuda u svetu, kaže on, kamate padaju, a mi smo deo tržišta. S druge strane padaju kamate na kredite, a u takvim uslovima se ne može dati velika kamata na štednju.

U Inteza banci kažu da u okruženju sniženih kamatnih stopa i na kredite i na depozite, štednju sve više treba posmatrati prvenstveno kroz aspekt sigurnosti i očuvanja vrednosti sredstava klijenata. Od početka godine depoziti građana kod njih veći su za sedam odsto.

– Kada je reč o strukturi depozitnih uloga, evidentno je da se oročena štednja sve više preliva u štednju po viđenju i treba očekivati da će se ova tendencija verovatno nastaviti na srednji rok. U skladu sa ovakvim trendovima radimo na pripremi alternativnih opcija za investiranje kako bi kroz novu ponudu investicionih proizvoda pružili klijentima dodatne mogućnosti za ulaganje i ostvarenje prinosa, kažu u ovoj banci na naše pitanje da li klijentima pružaju neku alternativu štednji za zaradu.

Podaci NBS pokazuju da je devizna štednja krajem avgusta ove godine iznosila 8,5 milijardi evra što je 95,6 odsto ukupne štednje. Niske kamate nisu obeshrabrile građane da štede, jer je ona uvećana od početka godine za 195,4 miliona evra. U NBS objašnjavaju da je to jednim delom bilo uslovljeno isplatom poslednje serije obveznica stare devizne štednje u maju. Oko tri četvrtine devizne štednje odnosi se na štednju položenu na rokove kraće od godinu dana. Najviše se štedi u evrima (91 odsto), zatim u američkim dolarima (četiri odsto) i švajcarskim francima (četiri odsto), dok je štednja u ostalim valutama zanemarljiva.

Dinarska štednja dostigla je 48,1 milijardu dinara. To je samo 4,4 odsto ukupne štednje, međutim dinarska štednja poslednjih godina raste. U protekle tri godine dinarska štednja je više nego duplirana, a samo u proteklih godinu dana povećana je za 6,5 milijardi dinara, odnosno za oko 16 odsto. Kao i kod devizne, najveći deo dinarske štednje oročen je na rokove kraće od godinu dana (79 odsto).

U NBS objašnjavaju da rast dinarske štednje u prethodnom periodu ukazuje da su kamatne stope na dinarsku štednju i dalje relativno atraktivne.

– Takođe, stvaranje ambijenta u kome je u dužem vremenskom periodu u domaćoj ekonomiji obezbeđena niska i stabilna stopa inflacije, kao i relativna stabilnost deviznog kursa podsticajno deluju na povećanje dinarskih depozita stanovništva. Atraktivnosti dinarske štednje u odnosu na deviznu doprinosi i činjenica da je prihod po osnovu kamata koji se ostvaruje na dinarsku štednju, za razliku od devizne štednje, izuzet od obaveze plaćanja poreza, pa očekujemo i dalje rast ove štednje. NBS svojim merama i instrumentima nastoji da stimuliše banke da u većoj meri koriste dinarske izvore finansiranja. Tako, na primer, na dugoročne dinarske izvore banke nisu u obavezi da izdvajaju obaveznu rezervu, dok je na kratkoročne dinarske izvore finansiranja stopa obavezne rezerve znatno niža u poređenju sa deviznim izvorima. Očekujemo da će povećanje korišćenja dinarskih izvora od strane banaka doprineti većoj ponudi dinarskih kredita po još povoljnijim uslovima. Do sada je u tom smislu primetan pozitivan pomak, poput dinarskih stambenih kredita koje su pojedine banke počele da nude svojim klijentima po nižim kamatnih stopama, kažu u centralnoj banci.