Tema - Srbija

Raste čak i uvoz paradajza i paprike

Mada Srbija ima potencijal da izveze povrća za milijardu evra i dalje je na domaćem tržištu sve više uvoznih proizvoda za koje verujemo da njima obiluju domaći povrtnjaci.

U prvih osam meseci ove godine zabeležen je čak i rast uvoza paradajza i paprike u odnosu na 2015. Tako smo od početka godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, uvezli tri puta više paradajza nego što smo ga plasirali na strana tržišta za šta je utrošeno čak 14,4 miliona dolara. U poređenju sa tim vrednost izvoza ovog povrća bila je skromnih – 3,6 miliona dolara. Papriku smo izvezli za 2,8 miliona dolara, a uvezli za 3,4 miliona dolara. Jednako poražavajući su i podaci o iznosima koje smo platili za uvozni pasulj (4,3 miliona dolara) i krompir (1,6 miliona dolara) koji se prodaju u našim radnjama.

– Navike potrošača se menjaju, a tome su dosta doprineli trgovinski lanci. Recimo, u ukupnom uvozu paradajza značajne količine se odnose na rano povrće koje u Srbiju stiže još u januara i to traje sve do juna. Paradajz se uvozi  iz Turske, Grčke, Albanije, Makedonije… O ukusu i kvalitetu tog povrća, koje se bere zelenije zbog transporta, nije vredno raspravljati. Domaći je drugačiji, prepoznatljiv. Ali tržište je slobodno i svako nabavlja robu tamo gde mu je najpovoljnije – kaže Evica Mihaljević iz Udruženja „Plodovi Srbije”, dodajući da to udruženje dugo apeluje da se većim ulaganjem u plastenike pospeši domaća proizvodnja koja bi mogla da konkuriše ranom, uvoznom povrću za kojim očigledno postoji tražnja.

Proizvodnja paradajza je inače izuzetno profitabilna ukoliko se primenjuje pravilna agrotehnika. O značaju ove kulture govori podatak da se njegova potrošnja evidentira u 164 zemlje sveta i da je druga najprodavanija namirnica na svetskoj pijaci, posle banana.

– Ne moramo da imamo za izvoz, ali neka bar jedemo domaće povrće. Jedini način da se štitimo je savremenija proizvodnja. Dovoljno je da se nova politika podsticaja sprovede u narednih nekoliko godina i rezultati bi brzo bili vidni – ističe naša sagovornica.

Statistički podaci ipak ukazuju da su domaći povrtari imali znatno uspešniju izvoznu sezonu nego u 2015. Imali smo rast izvoza paprike, pasulja, mladog krompira…. Uvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda od početka godine u celini je u padu (za oko 11 odsto u odnosu na 2015). Ipak, udeo povrća i voća u ukupnom uvozu i dalje je veliki i premašuje 200 miliona dolara. Stručnjaci objašnjavaju da je razlog nekonkurentnost domaćih proizvoda u svim periodima godine i skuplja proizvodnja zbog usitnjenih poseda na kojima se povrće gaji. Neverovatno je, ali istinito, da je uvoznicima isplativije da dopreme pasulj iz Kirgistana ili krompir iz Holandije nego da ih otkupe od domaćih proizvođača.