U fokusu - Srbija

Veće zarade od januara, produžena zabrana zapošljavanja

Vlada Srbije dostavila je Skupštini na usvajanje po hitnom postupku izmene Zakona o budžetskom sistemu kojim je predviđeno da zaposleni u delu javnog sektora i penzioneri dobiju u januaru uvećane zarade. Predloženim izmenama istovremeno se produžava zabrana zapošljavanja u državnoj službi do kraja 2017. godine.

Usvajanje zakona po hitnom postupku predloženo je, kako je navedeno u obrazloženju predloga, da bi se stekli uslovi za primenu predloženih zakonskih rešenja o budžetu Republike Srbije i u budžetu lokalne vlasti za 2017. godinu.

Kada je reč o povećanju zarada, predloženo je da za pet odsto one budu uvećane zaposlenima u policiji, vojsci, pravosuđu, naučno-istraživačkoj delatnosti, ustanovama kulture i socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti.

Jedan procenat više biće izdvojen za zaposlene u predškolskim ustanovama, u osnovnim i srednjim školama i ustanovama učeničkog standarda, pa će njihove zarade biti uvečane za šest odsto.

Upola manje, tri odsto, namenjeno je za zaposlene u visokoškolskim ustanovama.

Izmenama Zakona o budžetskom sistemu predviđeno je i da u januaru počne i isplata penzija uvećanih za 1,5 odsto.

Predlog zakona o budžetu Srbije za 2017. godinu planiran je na osnovu prognoze da će u narednoj godini realni rast bruto društvenog proizvoda (BDP) iznositi tri odsto.

Ukupni prihodi budžeta projektovani su na 1.092,9 milijarde dinara i veći su za 18,9 milijardi dinara ili za 1,8 odsto od ovogodišnjih, pri čemu su poreski prihodi povećani za 36,5 milijardi (za 4,1 procenat), dok su neporeski niži za 17 milijardi dinara ili za 12,2 odsto.

Planirani poreski prihodi iznose 916,8 milijardi dinara i čine 83,9 odsto ukupnih prihoda, a neporeski su projektovani na 162,2 milijarde dinara, što je 14,9 procenata ukupnih prihoda. Ostatak čine donacije u iznosu od 13,5 milijardi dinara, što čini 1,2 odsto ukupnih prihoda.

Porez na dohodak projektovan je u iznosu od 56 milijardi dinara i veći je za 14,3 odsto u odnosu na procenjeni iznos u 2016. godini.

Ukupno učešće poreza na dohodak u 2017. godini iznosi 5,1 procenat i blago raste u odnosu na prethodni period.

Rast u ovom iznosu planiran je u skladu sa izmenama politike zarada u javnom sektoru, predviđenog nivoa racionalizacije broja zaposlenih kod korisnika javnih sredstava i pozitivnim predviđenim kretanjima zaposlenosti i prosečnih zarada u privatnom sektoru, u skladu sa rastom privredne aktivnosti.

Najveći uticaj na kretanje ovog poreskog oblika imaće usvojene izmene regulative koja uređuje finansiranje lokalne samouprave.

Smanjuje se učešće lokalne samouprave u raspodeli prihoda od poreza na zarade, pri čemu ukupan procenjeni udeo lokalne samouprave u raspodeli poreza na zarade opada sa 75,2 odsto na 71 procenat (AP Vojvodini pripada 18 odsto poreza na zarade sa teritorije AP), navodi se u obrazloženju Predloga zakona o budžetu.

Porez na zarade projektovan je na 29,2 milijarde dinara, a porez na dobit u iznosu od 74,4 milijarde dinara, što je nešto više u odnosu na iznos predviđen u 2016. godini i značajno više u odnosu na iznos ostvaren u 2015. godini.

Od naplate poreza na dodatu vrednost očekuje se priliv u visini od 466 milijardi dinara, što predstavlja nominalno povećanje od 4,1 odsto u odnosu na prošlu godinu. Udeo PDV-a u strukturi ukupnih prihoda u 2017. godini umereno raste i iznosi 42,7 odsto.

Prihodi od akciza projektovani su na 271,4 milijarde dinara, pri čemu se na akcize na naftne derivate odnosi 144 milijarde dinara, akcize na duvanske proizvode 97 milijardi i na ostale akcize (uključujući i akcizu na električnu energiju) 30,4 milijarde dinara.

Učešće akciza u ukupnim prihodima iznosi 24,8 procenata i blago je povećano usled planiranih izmena akcizne politike u 2017. godini.

U okviru akcizne politike kod duvanskih 15 proizvoda, u narednom srednjoročnom periodu očekuje se dalje postepeno usklađivanje sa direktivama EU, što podrazumeva postupno povećavanje akciznog opterećenja, piše u predlogu zakona o državnoj kasi.

Od carina se očekuju prihodi na nivou 38,6 milijardi i čine 3,5 odsto ukupnih prihoda.