Tema - Srbija

Kako internet utiče na naše zdravlje?

U eri digitalne revolucije, kada je internet široko dostupan gotovo svima i kada ga možemo ga koristiti sa mnogobrojnih uređaja, jasno je da je njegova upotreba postala sastavni deo života. U svakodnevnom korišćenju interneta svakako prednjače mlađe generacije, ali su i stariji potrošači sve više pod uticajem digitalnih tehnologija, naročito ukoliko uzmemo u obzir njegovu upotrebu na poslu, kao i kod kuće. Imajući u vidu sve ove činjenice, sve češće se postavlja pitanje na koji način internet može uticati na naše zdravlje?

Ova tema zaintrigirala je i naučnike širom sveta, koji su u mnogobrojnim istraživanjima ispitivali uticaj „mreže svih mreža“ na čovekovo zdravlje. Osim očiglednog uticaja koji u eri interneta tehnologija ima na svakodnevne navike, stručnjaci ukazuju i na rastući uticaj novih tehnologija na naš mozak i ponašanje. Korišćenje računara na neki način poboljšava funkcije mozga, ali može dovesti i do njihovog slabljenja. Pored toga, brojna istraživanja ukazuju i na indirektnu vezu između višečasovnog korišćenja interneta i promena u raspoloženju, ponašanju, pažnji, pa čak može dovesti i do slabljenja imuniteta.

Imunitet

Prema istraživanjima stručnjaka, internet može značajno uticati na imunitet ljudi, te je stoga on jedan od krivaca za razboljevanje i prehladu. Naime, veza između prehlade i interneta iako nije tako očigledna, ipak postoji. Svakodnevno korišćenje interneta može oslabti imunitet, zbog čega i dolazi do bolesti, jer se u tom slučaju naš organizam ne može izboriti sa spoljašnjim uticajima. Šanse za razboljevanje su utoliko veće, ukoliko se broj sati koje provedete za računarom svakog dana konstantno povećava. Pored toga, postoji i direktan uticaj interneta na imunitet, a on se ispoljava kod onih ljudi koji su navikli da višečasovno koriste internet svakog dana. „Internet zavisnici“ u slučaju kada nisu na mreži osećaju ogroman stres, zbog čega dolazi do povećanog lučenja kortizola – hormona koji utiče na imunitet.

Raspoloženje

Stručnjaci tvrde da dugotrajno internet „surfovanje“, na kraju može rezultirati simptomima povlačenja sličnim onima koje doživljavaju korisnici droga. Naime, prema rezultatima istraživanja sprovedenog na Univerzitetu Svonsi na uzorku od 60 volontera prosečne starosti od 25 godina, primećeno je da nakon nekoliko sati provedenih na internetu, njihovo raspoloženje naglo opada. Baš kao što se to dešava i kod zavisnika od droga, kada ponovo dobiju pristup internetu i krenu u novo pretraživanje, loše i negativno raspoloženje u potpunosti nestaje. U ovom istraživanju, volonteri su najpre radili seriju psiholoških testova kako bi se odredio nivo njihove zavisnosti od interneta, raspoloženje, nivo anksioznosti i depresije. Nakon korišćenja interneta su ponovo testirani, a rezultati pokazuju da je korištenje interneta je imalo neverovatan uticaj na raspoloženje kod osoba koje su okarakterisane kao zavisnici od interneta. Ovi rezultati zapravo pokazuju da veliki broj mladih ljudi provodi toliko vremena na internetu da se to odražava na sve aspekte njihovih života, a naročito na sveukupno zdravstveno stanje.

Ponašanje

Sati provedeni na internetu ne samo da menjaju način na koji radimo, kupujemo ili komuniciramo sa ljudima, već postepeno utiču i na kreiranje mišljenja i ponašanja korisnika globalne informativne mreže, tvrdi vodeći neurolog Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu Gari Smol, aprenosi RTS. Ugledni neurolog je u svojoj knjizi „iMozak: Kako preživeti tehnološku promenu savremenog mišljenja" detaljno opisao uticaj novih tehnologija na naš mozak i ponašanje. U knjizi se navodi da postupci koji se svakodnevno ponavljaju, kao što je traženje informacija na internetu, utiču na rast neurona i uzajamne veze u mozgu, što menja način mišljenja i ponašanja korisnika svetske informativne mreže. Pored toga, prekomerno korišćenje digitalnih tehnologija može dovesti do slabljenja funkcija mozga, a neka ispitivanja su pokazala da postoji uzajamna povezanost između prekomernog korišćenja kompjutera i sindroma poremećaja pažnje, depresije i uznemirenosti.

Međutim, ipak postoje i dobre strane kod višečasovnog sedenja za kompjuterom. Istraživanja američkih naučnika su pokazala da svakodnevno korišćenje interneta može isto tako poboljšati funkcije mozga. Prema rečima doktora Smola, tokom traganja za potrebnim sadržajima aktivira se više centara mozga nego za vreme čitanja knjige. Takođe, dok čitamo na primer elektronsku poštu, dešava se da nam stigne poruka i taj prelaz sa računara na mobilni telefon takođe aktivira različite delove mozga. Rezultati njegovog istraživanja pokazuju da korišćenje interneta pola sata dnevno može snažno poboljšati sistem obrade informacija, čak i među osobama starim 55 do 60 godina, prenosi RTS.

Kao i u svemu ostalom, i u korišćenju interneta treba pronaći meru i odgovarajući balans. Iako je jasno da je upotreba interneta prosto neophodna za jednostavnije funkcionisanje u savremenom društvu, ipak ne treba preterivati. Savremene tehnologije pored toga što nam olakšavaju život u mnogim aspektima, s druge strane vuku i negativne posledice koje se odražavaju na naše zdravlje. Stoga, pre nego što se upustite u sledeće višečasovno "surfovanje", razmislite o tome kako bi blo da makar polovinu tog vremena provedete u prirodi. Svakako vredi pokušati.