U fokusu - Srbija

Pečat i dalje živi u zakonima i uredbama

Pečat i dalje živi u 60 zakona i podzakonskih akata i mora da se koristi, iako je država formalno odlučila da oslobodi privredu obaveze pečatiranja dokumenata, objavio je NALED.

Značajan broj propisa koji su zadržali pečat u upotrebi donet je ili menjan nakon usvajanja Zakona o privrednim društvima, suprotno nastojanjima da se privrednici rasterete nepotrebne birokratije, navedeno je u NALED-ovom medijskom servisu za januar 2017.

Zakon o privrednim društvima od 2011. propisuje da firma nije dužna da upotrebljava pečat, ako zakonom nije drugačije propisano.

Ova mogućnost iskorišćena je, primera radi, u Zakonu o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je uveo obavezu bankama da pečatiraju potvrde, ali je posebno interesantno da su za ova dva zakona narodni poslanici glasali na istoj sednici Skupštine Srbije.

NALED ukazuje da je postupak započinjanja poslovanja nepotrebno opterećen zahtevom banaka da se pri otvaranju i korišćenju računa mora koristiti pečat.

Obaveza pečatiranja postoji u ukupno 10 zakona među kojima su zakoni o žigovima, DRI, javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, zaštiti industrijskog dizajna, međunarodnom prevozu u drumskom saobraćaju, obligacionim odnosima, oznakama geografskog porekla, udruženjima i zadužbinama.

U preostalih 50 uredbi, pravilnika, odluka i uputstava, takođe se pominje pečat, ali je većina njih praktično nezakonita, odnosno delovi koji se odnose na obavezu pečatiranja, jer se pečat ne pominje u zakonima na osnovu kojih su doneti, navodi NALED.

Izrada pečata u proseku košta od 1.660 do 2.800 dinara, što nije veliki trošak, ali kada se u obzir uzme količina papira koje privreda mora svakodnevno da pečatira troškovi su značajni, kaže Vojislav Genić, član UO NALED-a i direktor SAP West Balkans.

Akcionim planom za unapređenje pozicije Srbije na Doing Business listi Svetske banke, kako dodaje, predviđeno je da se razmotri mogućnost ukidanja pečata izjednačavanjem sa elektronskim potpisom ovlašćenog lica.

"NALED će uz podršku ambasade Velike Britanije i britanskog Fonda za dobru upravu sprovesti analizu postojećeg stanja, kao i troškova i koristi od eliminisanja pečata, a potom i predložiti izmene propisa kojima se njegova upotreba stavlja van snage", najavljuje Genić.

NALED podržava ideju i da se privredi omogući korišćenje elektronskog pečata.

Elektronski pečat bio bi novina u poslovanju u Srbiji, jer firme sada ne mogu da imaju svoj kvalifikovani elektronski potpis.

NALED: Samo deset žena na čelu gradova i opština

Na mestu gradonačelnice ili predsednice opštine u više od 160 lokalnih samouprava u Srbiji se, posle izbora u aprilu prošle godine, našlo samo deset žena, ili 6,02 odsto od ukupnog broja lokalnih lidera, objavila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

To je, kako se ocenjuje u medijskom servisu NALED-a za 2017. godinu, ipak napredak u odnosu na prethodni mandat kada je gradove i opštine vodilo sedam dama.

Od njih sedam, poziciju gradonačelnice ili predsednice opštine zadržale su četiri žene- Jasna Avramović (Smederevo), Jelena Trifunović (Svrljig), Vesna Stambolić (Lučani) i Dubravka Kovačević Subotički (Pećinci), dok su šansu dobile Stana Đember (Čoka), Aleksandra Popović (Surdulica), Irena Vujović (Savski venac), Sanja Stajić (Merošina), Dragana Mitrović (Vršac) i Dušanka Golubović (Sombor).

Ženama u našoj zemlji je, kako poručuju iz NALED-a, na raspolaganju veoma mali broj programa koji ih osnažuje i podstiče da se uključe u politički, društveni i ekonomski život, a situacija je posebno alarmantna u ruralnim područjima gde je više od 50 odsto žena nezaposleno i jedna su od najugroženijih i najranjivijih grupa.

Iz tog razloga, NALED će, kako je saopšteno, raditi sa lokalnim samoupravama na konkretnim programima podrške za žene koje se bave malim biznisom, turizmom, poljoprivredom i starim zanatima.

Sa izuzetkom Smedereva, Sombora i Vršca, damama su posle aprilskih izbora poverene relativno male samouprave. Zajedno pokrivaju tek 6,5 procenata teritorije Srbije i u njima živi nešto više od 380.000 stanovnika.

Savski venac, Vršac i Pećinci po razvijenosti svrstane su u I grupu, Sombor i Smederevo u grupu II, a Lučani i Čoka u grupu III.

Merošina, Surdulica i Svrljig ne samo da su u grupi najnerazvijenih opština, već su među 19 samouprava koje se smatraju devastiranim jer su ispod 50 procenata republičkog proseka po razvijenosti.

Prema podacima Razvojne agencije Srbije, prosečna stopa nezaposlenosti u ovih 10 lokalnih samouprava je 34 odsto. Najviša je u Merošini, Surdulici, Čoki i Svrljigu, a najmanja na Savskom vencu.

Prosečna plata iznosi 334 evra i najviša je u Vršcu i Savskom vencu, a najniža u Merošini, Svrljigu i Čoki, navodi NALED.

Sa e-pečatom bi pravna lica mogla da overavaju elektronske dokumente i obezbede im kvalitetniju zaštitu u odnosu na postojeći oblik pečatiranja.