Poslovne vesti - Srbija

Petrović: Državna preduzeća kao rak rana

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović rekao je za TV N1 da više od polovine planiranog deficita u budžetu za 2017. potiče od lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća i da će Srbija ove godine iz budžeta plaćati gubitke koje su ta preduzeća napravila u periodu od 2011. do 2015. godine.

„I sad to dolazi na naplatu, i to će da traje sve do 2018. Ono što je opasnost je da su gomilaju novi gubici i dugovi, što se dogodilo u 2016”, podsetio je Petrović.

On je naveo primer RTB Bor koji ne plaća struju i gas, tako da se njihov dug prvo preliva u EPS i Srbijagas, ali će se jednog dana, kako kaže, preliti i u državni budžet.

Petrović je ocenio da je za Srbijagas veliki problem što je povezan sa drugim državnim preduzećima koja ne plaćaju gas, poput pomenutog RTB, ali i Petrohemije, Azotare, MSK.

„Umesto da priznate troškove, vi to prikrijete tako što se ne plaća gas Srbijagasu, onda se to gomila kao gubitak Srbijagasa, pa se prelije u budžet”, upozorava on.

Petrović, koji je saglasan sa ocenom da su državna preduzeća „rak rana” srpske privrede, upozorio je da je reč o firmama koje ne samo da ne plaćaju komunalije, već ne plaćaju ni poreze, ni potraživanja privatnog sektora, a i zadužuju se kod poslovnih banaka, pa ne uspevaju da servisiraju svoje obaveze – sve se to na kraju prelije u budžet.

Prema njegovim rečima, najveći problem je ipak EPS, jer po svojoj veličini može vrlo negativno da utiče na budžet, ali mogao bi i pozitivno ukoliko bi dobro poslovao.

Uslovi za to su, kako kaže, prvo da se smanji veliki broj zaposlenih, zatim da se reši problem slabe naplate, krađe struje i tehničkih gubitaka, da se kompanija reorganizuje, i tek na kraju da se utvrdi ekonomska cena struje.

Petrović podseća i da je Vlada Srbije pre dve godine, kroz program smanjenja deficita sa MMF, predvidela smanjenje broja zapsolenih u javnom sektoru za 75.000.

To je, kako navodi, bilo nerealno smanjenje, ali Vlada je to prihvatila kako bi se izbeglo smanjenje plata i penzija.

„To se nije desilo, i ukupno će biti smanjeno za 25.000 i to je prava mera”, kaže on, ali upozorava da najveći deo smanjenja dolazi kroz penzionisanje.

„Imate da u penziju odlaze oni koji su stvarno višak, ali i oni koji su neophodni. To nije racionalan način da smanjite broj zaposlenih”, ocenio je Petrović.

On je ukazao da se tako dolazi u opasnost da se, usled pritiska da se popune neophodna radna mesta koja su ostala upražnjenja penzionisanjem, talas vrati nazad, i da broj zaposlenih na kraju bude isti, a možda i veći nego pre racionalizacije.

Petrović smatra i da Srbija danas, uprkos svemu, ima apsolutno uređenije javne finansije.

Kaže da se očekuje i dalje značajno smanjenje budžetskog deficita, čime će se stvoriti uslovi da privreda više investira, da je stabilnija, i da kao rezultat tih investicija i izvoza, Srbija zabeleži privredni rast koji će da se prelije na potrošnju.

Upozorava da ne bi bilo dobro da se poveća potrošnja u državnom sektoru, ali da se može očekivati povećanje potrošnje u privatnom sektoru, rast zaposlenosti i plata.

Dodaje i da se u 2017. može očekivati tek blago poboljšanje standarda.