Tema - Srbija

Za veći minus manja kamata

Pojedine banke zaračunavaju znatno veće kamate na dozvoljeni minus, nego kada im klijenti uđu u "crveno". Tako, na primer, banka može pozajmicu da naplati 32,30 odsto, ali ako građanin uđe u nedozvoljeni minus, onda će zaračunati kamatu od samo 12 odsto godišnje ili zakonsku zateznu kamatu! Praktično, građanima se više isplati da uđu na određeni period tokom meseca u "crveno", odnosno da duguju za ratu kredita ili čekove, nego da koriste dozvoljeni minus koji je i do tri puta skuplji.

Ali, naravno, veoma je mali broj banaka koji je spreman da naplaćuje zakonsku zateznu kamatu, kada im klijenti prekorače odobrenu pozajmicu po tekućem računu. Za sada to čine samo dve banke, dok tek tri "kažnjavaju" klijente sa kamatom manjom od 20 odsto na nedozvoljeni minus. Sve ostale papreno zaračunavaju svaki dan u "crvenom", što na godišnjem nivou može da naraste i do 63,55 odsto!

Banke i pored preporuke NBS da koriguju svoje kamate na pozajmice po tekućem računu, i obezbeđenih uslova da mogu da budu niže, pre svega obaranjem cene novca, i dalje zaračunavaju kamate od 26,42 do 37,31 odsto godišnje.

Ukoliko neko koristi pozajmicu od 75.000 dinara, što je iznos i do dve prosečne plate, mesečno će za dozvoljeni minus sa kamatom od 37,31 odsto, morati da izdvoji 2.517 dinara, a godišnje nešto više od 30.000 dinara. Kada bi klijent ušao u nedozvoljeni minus, na primer za ratu stambenog kredita od 25.000 dinara, na dve nedelje, to bi ga sa zateznom kamatom od 63,55 odsto koštalo još 2.320 dinara. To znači da će građanin banci tog meseca platiti gotovo 5.000 dinara kamate za dozvoljeno i nedozvoljeno prekoračenje.

Ako bi samo ušao u nedozvoljeni minus za celu ratu stambenog kredita od 25.000 dinara kod banke koja naplaćuje samo zakonsku zateznu kamatu, od na primer, 12,60 odsto dve nedelje, onda bi dobio "kaznu" nešto veću od 400 dinara.

- Kamatna stopa na dozvoljeni minus utvrđuje se isključivo ugovorom između banke i klijenta, što ne mora biti slučaj kod kamatne stope na nedozvoljeno prekoračenje - navode u Centru za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS.

- Neke banke na nedozvoljenu pozajmicu primenjuju propisanu godišnju stopu zatezne kamate, odnosno referentnu kamatnu stopu centralne banke uvećanu za osam odsto. Sada je referentna kamata četiri odsto. Pošto je propisana godišnja stopa zatezne kamate uglavnom niža od ugovorene kamatne stope na dozvoljeni minus, kod tih banaka kamata na "crveni" minus može biti niža od one na dozvoljenu pozajmicu.

Otplata kredita

Kod kašnjenja u otplati kredita, banke bi trebalo da zaračunavaju zakonsku zateznu kamatu, koja trenutno iznosi 12 odsto godišnje. Ali, kako su krediti kod mnogih vezani za tekuće račune, onda se svaki dinar zakasnele rate obračunava, kod pojedinih banaka, kao kašnjenje po tekućem računu. Građani bi trebalo da provere ugovore koje su potpisali kada su uzimali kredite, odnosno stavku koja se odnosi na kašnjenje i da vide koju kamatu banka primenjuje.