Tema - Srbija

Maglev vozovi – revolucija u železničkom saobraćaju

Najbrži putnički voz na svetu, japanski maglev, sa dostignutom brzinom od preko 600 kilometara na sat, kao i konstantnim obaranjem sopstvenih rekorda u brzini, sa pravom može poneti naziv revolucionarnog prevoznog sredstva za 21. vek. 

Maglev vozovi predstavljaju posebnu vrstu brzih vozova, čiji je princip rada zasnovan na takozvanoj magnetskoj levitaciji, po kojoj i nose svoj naziv. Ovaj voz praktično lebdi iznad posebne vrste šina zahvaljujući dejstvu elektromagnetne sile, što znači da ne postoji sila trenja između voza i šina. Na taj način, maglev je u svom kretanju suočen samo sa silom otpora vazduha, koja je mnogo manja u odnosu na silu trenja između klasičnih vozova i šina, čime se postiže drastično veća brzina, ali se istovremeno smanjujeopasnost od nesreća usled trenja.

Još jedna od ključnih razlika između maglev vozova i ostalih brzih vozova današnjice, jeste ta što maglev vozovi ne poseduju motor. Naime, voz se pokreće kombinacijom magnetnog polja koje nastaje u naelektrisanim namotajima žice sa donje strane voza i koloseka. Upravo zahvaljujući namagnetisanom kalemu koji je postavljen duž koloseka, odbijaju se magneti postavljeni sa donje strane voza, čime se postiže levitacija na 1 do 10 santimetara iznad koloseka.Ovaj revolucionarni sistem kretanja voza potpuno je izbacio upotrebu fosilnih goriva koja zagađuju životnu sredinu, što dodatno ide prilog tvrdnjama da su maglev vozovi – vozovi budućnosti.

Danas u svetu postoji nekoliko eksperimentalnih trasa na kojima saobraća maglev voz, međutim postoji i nekoliko operativnih maglev železnica, gde ljudi svakodnevno koriste ovaj vid prevoza.

Tako je prva komercijalna primena ovog sistema brze železnice puštena je urad januara 2004. godine u Šangaju, a povezuje grad sa aerodromom Pudong u dužini od 30 km, na kojoj je najveća zabeležena brzina 501 kilometar na sat!Njegova izgradnja koštala je 1,3 milijarde dolara, a vreme koje je potrebno da putnici sa aerodroma stignu do grada ili u suprotnom smeru, iznosi samo 7 minuta! Do sada je preko dva miliona ljudi prevezeno maglev železnicom u ovom gradu.

Pored stanice u Šangaju, još jedna operativna maglev linija nalazi se u Japanu i zove se Linino Maglev. Ova trasa je zvanično počela sa radom 2005. godine, dugačka je samo 9 kilometara, ali sadrži veliki broj stanica na kojima se voz zaustavlja. Voz dostiže brzinu od 100 kilometara, preveze preko 10 miliona putnika godišnje i potpuno je nečujan za okolinu.Treća operativna maglev linija se nalazi u Južnnoj Koreji i otvorena je još 1993. godine. Daedžon maglevlinija jedugačka je samo jedan kilometar i spaja sajamski par sa nacionalnim muzejom nauke.

Osim ovih linija, širom sveta postoji nekoliko eksperimentalnih trasa na kojima je najveća do sada zabeležena brzina 603 kilometara na sat, a naučnici pretpostavljaju da je teorijski moguće dostići brzine od oko 900 kilometara na sat!U planu je izgradnja ogromne maglev železnice u Japanu, koja bi do 2045. trebala da poveže dva najveća japanska grada Tokio i Osaku, a već 2027. Nagoju i Tokio.

Ono što je osnovna prednost maglev vozova jeste neverovatna brzina od preko 500 kilometara na sat na komercijalnim trasama, te bi se zahvaljujući ovakvoj železnici rastojanje između Pariza i Rima moglo preći za samo dva sata. Ukoliko bi se ovaj tip železnice koristio u Srbiji, iz Beograda do Novog Sada bilo bi potrebno čitavih 15 minuta! Pritom, iako su maglev vozovi izuzetno brzi – potpuno su nečujni za putnike koji se u njemu nalaze.

Najveća mana ovog sistema jeste izuzetno visoka cena izgradnje, zbog koje gradnja maglev železnica isplativa samo na deonicama na kojima se prevozi ogromna količina putnika i dobara, iako je cena održavanja kako vozova, tako i pruge, nakon gradnje izuzetno niska.