Uslovi poslovanja u Srbiji početkom ove godine i dalje su nepovoljni u gotovo svim oblastima, jer ih karakteriše visoka nelikvidnost i naglašene turbulencije domaće valute, ocenjuju stručnjaci Instituta za tržišna istraživanja - IZIT.

- Uprkos pojedinačnim iskoracima i dalje je srpska privreda u krizi, samo što sada plivamo u nešto plićoj krizi, zahvaljujućui aranžmanu sa MMF - smatra Miloje Kanjevac, direktor IZIT.

Kanjevac ističe da su u januaru gotovo svi ekonomski pokazatelji na mesečnom nivou “u minusu”, dok su na međugodišnjem proseku nešto bolji rezultati. Tako industrija beleži rast od 3,7 odsto.

- Januar je mesec pod velikim uticajem sezone, tako da sve rezultate valja uzeti sa rezervom - ističe Kanjevac.

- Tek će februar i mart dati pravu sliku stanja u privredi.

Kada je reč o cenama država i dalje predominantno utiče na rast inflacije. Slično je bilo i prošle godine u prvom kvartalu, tako da se sa sigurnošću može računati da će se inflacija i ove godine takođe zadržati u okvirima između šest i osam odsto.

- I u narednom periodu treba računati sa rastom cena, kao direktnom posledicom poskupljenja robe i usluga koje su pod kontrolom države - preko komunalnih usluga, energenata pa do akcizne robe - kaže Saša Đogović, saradnik IZIT.

Lane je u prvom kvartalu bio daleko intenzivniji rast, ali sada se, dodaje Đogović, ne očekuje drastičan skok cena, jer je osetno smanjena kupovna moć građana.

- Sami proizvođači, kao i trgovci biće prinuđeni da smanje svoje marže i zarade, jer su u kriznim vremenima potrošači veoma osetljivi na cene - ukazuje Đogović. - Sav teret neće moći da prebace na leđa potrošača. Dobar deo poskupljenja moraće sami da anuliraju. Inače, sa postojećim standardom, neće imati kome da prodaju svoju robu i usluge.

Spoljni dug raste

Spoljni dug Srbije na kraju prošle godine iznosio je 31,67 milijardi dolara i povećan je za 3,4 odsto u odnosu na prethodni mesec. I u 2010. godini treba računati sa njegovim rastom usled daljeg zaduživanja države preko finansijskog aranžmana sa MMF.

Deevroizacija

- Deevroizacija u Srbiji mogla bi da se sprovede ukoliko bi se povećalo poverenje stanovništva u domaću valutu, smanjila javna potrošnja i inflacioni pritisci - smatra Saša Đogović.

Ali, kako je rekao, ukoliko bi se država samo deklarativno zalagala za “deevroizaciju”, to ne bi imalo nikakvog smisla.

Prema njegovoj oceni, od kraja prošle godine u Srbiji je počeo proces “erodiranja” domaće valute kroz smanjenje referentne kamatne stope, što bi trebalo da dovede do povećanja stranih direktnih investicija i uvoza.