Tema - Srbija

Od pelena "u penziji"

Brojeći godine do sopstvenog penzionisanja, sve više zaposlenih roditelja odlučuje da na vreme počne da štedi novac ne samo za sebe, već i za penziju svoje dece. Tako da među članovima dobrovoljnih penzijskih fondova u Srbiji ima i tromesečnih beba, dok je ukupan broj dece stare do devet godina koji već štede za starost - 141.

Dobrovoljni penzijski fondovi u Srbiji postoje već punu deceniju. Sedam ovakvih fondova u našoj zemlji upravlja imovinom od 31,6 milijardi dinara, a poređenja radi, u svetu se kroz ovaj vid štednje trenutno obrće više od 38.000 milijardi dolara. U našoj zemlji, 182.241 građanin sam ili preko poslodavca uplaćuje za privatnu penziju. Među njima su i roditelji koji za svoje naslednike već izdvajaju određenu sumu novca. Kada se ovaj broj uporedi sa ukupnim brojem zaposlenih, proizilazi da skoro svaki deseti zaposleni štedi u privatnim penzijskim fondovima (9,4 odsto od ukupnog broja)

- Iznos akumuliranih sredstava zavisi od visine uplata, prinosa koje ostvaruju fondovi, visine naknada i dužine perioda akumulacije sredstava, tako da se s povećanjem iznosa doprinosa i perioda akumulacije sredstava, uz prinose koje fondovi ostvaruju, povećava i iznos prosečnih sredstava na individualnim računima članova - objašnjavaju u Narodnoj banci Srbije.

- Prosečan iznos akumuliranih sredstava na računima članova koji su do sada najmanje jednom uplatili doprinos iznosio je nešto više od 194.000 dinara i u stalnom je porastu.

Udeo imovine svih privatnih penzijskih fondova u srpskom BDP-u jedva dostiže 0,7 odsto, dok u pojedinim državama, poput Nemačke, ovaj procenat premašuje 200 odsto BDP-a. Međutim, prema poslednjim dostupnim podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja obuhvata tržišta 35 članica i 45 nečlanica OECD, upravo su ulagači u srpske fondove zaradili najviše, čak 13,5 odsto godišnje na uloženi novac. Analiza OECD odnosi se na realni prinos, to jest "čist prinos", koji se dobija po isključenju kursnih razlika i uticaja inflacije.

Direktor Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom "Rajfajzen fjučr" Snežana Ristanović ističe sve veći značaj ovih fondova za obezbeđivanje odgovarajućih penzijskih prihoda građana i drugoročno održivih i sigurnih penzijskih sistema.

- Ovo je izuzetno važno, naročito u društvima poput našeg, gde je sve veći udeo starijeg u ukupnom stanovništvu, dok se, istovremeno, granica za odlazak u regularnu, "državnu" penziju stalno pomera naviše - upozorava Ristanović.

Prosečna starost - 45

Prosečna starost korisnika dobrovoljnih penzijskih fondova na kraju trećeg tromesečja 2016. godine iznosi oko 45 godina, a najviše je korisnika starosti od 30 do 50 godina, oko 60 odsto.

- Ovakva struktura korisnika je stalna i ne menja se od početka rada fondova. Isto tako, procenat korisnika koji su stariji od 53 godine sličan je kao u prethodnim godinama i iznosi 25 odsto - navode u NBS.

U šta ulažu novac

Dobrovoljni penzijski fondovi najveći deo imovine svojih članova ulažu u državne obveznice. Tako je 79,2 odsto ukupne imovine, odnosno 25 milijardi dinara uloženo upravo u ove hartije koje se smatraju najsigurnijim na tržištu. Sredstva na kastodi računima i oročeni depoziti banaka činili su 14,6 odsto, a akcije 5,6 odsto ukupne imovine fondova.