U fokusu - Srbija

Kako podstaći socijalno preduzetništvo

U deceniji preduzetništva država veliku pažnju poklanja kreditima za početnike i mala i srednja preduzeća. Međutim, Narodna banka razmatra i modernizovanje Zakona o neprofitnim finansijskim institucijama, koje uz pomoć donatora podstiču socijalno preduzetništvo. Ta sredstva su namenjena onima koji imaju ideju kako da pokrenu posao, ali nemaju mogućnost dobijanja kredita od banke.

Čačak je grad koji već 30 godina gaji preduzetnički duh. Međutim, uz rame sa velikim preduzećima mnogo je preduzetnika koji bi radije da počnu sopstveni posao. Jedan od njih je i Željko Bošković koji koristi sredstva jedne neprofitne organizacije jer u banci ne bi dobio kredit.

"Oni su mi obezbedili dosta povoljnih kredita gde sam kupio alat jer sad mogu da radim sam privatno. Radim već četvrtu godinu u okolini Čačka na uređenju dvorišta tih roštilja i javnih površina", rekao je socijalni preduzetnik Željko Bošković.

Sredstva mikrofinansijskih institucija u Srbiji vrte oko 50 miliona evra kredita za koji nisu potrebne garancije banke. Banke ipak naplaćuju provizije i obradu. Iako mikrofinansijske institucije nisu konkurencija bankama jer im za razliku od banaka nije dozvoljeno prikupljanje depozita i štednje stanovništva.

"Usluge Agroinvest fonda imaju za cilj da poboljšaju ekonomski razvoj u nerazvijenim ruralnim područjima. Naši klijenti su odlučni u nameri da svoje poslove razvijaju i da započinju nove poslove", kaže regionalni menadžer Lela Popović.

Kada su u pitanju socijalne investicije, biznis i porodica se ne razdvavaju, to je jedno isto. U pitanju su mali biznisi sa malim obrtima od oko 5.000 evra, sa ulaganjima od maksimum 2.000 evra.

U Narodnoj banci ipak najavljuju celovito rešenje ovog načina finansiranja kako bi se izbegli rizici.

"Kada bi u Srbiji bio donet zakonski okvir o mikrofinansijama, otvorile bi se nove opcije za siromašne slojeve stanovništva. To bi imalo pozitivan uticaj na privredu države jer mnogi investitori čekaju novi Zakon posle kojeg možemo da očekujemo između 50 i 100 miliona evra da uđe u državu. Svaka institucija bi donela sa sobom oko 10, 20 miliona, znači, pričamo o nimalo zanemarljivim sredstvima", objašnjava Kerolajn Cilikunas, direktorka Agro invest fonda.

Mala i srednja preduzeća su veća u svakom pogledu, jer obrću i do 50.000 evra. Mikro finansijske institucije rade sa malim preduzetnicima, prate ih dok ne počnu da zapošljavaju ljude, dok ne porastu, i uđu u koštac sa mnogo jačim igračima na tržištu.