Izdvajamo - Srbija

Cene kafe u Srbiji eksplodirale

Šta se dogodilo na tržištu kafe poslednjih desetak dana, pa razlike u cenama za pakovanje od 200 grama idu i do 60 dinara. Naše istraživanje je pokazalo da su pojedini proizvođači cene kafe podigli 20 do 30 odsto, što je, prema mišljenju dobrih poznavalaca ovog tržišta previše, čak i ako se uzmu u obzir kretanja na svetskom tržištu i rast akciza.

Sve je stvar matematike, kažu naši sagovornici.

– U Srbiji ima dosta javašluka i mešetarenja sa mešavinama i imate pojedine brendove koji koštaju ispod cene sirovine u maloprodaji. Kako? Oni su kupovali na tenderima kafe koje su stare i po deset, dvanaest godina. One su jeftine, ali i nekvalitetne – kaže naš sagovornik koji se bavi uvozom i proizvodnjom sirove kafe.

U svetu trenutno, objašnjava, postoji deficit robuste kao vrste kafe u svim regijama i kontinentima, od Indije, preko Azije, Vijetnama, Indonezije do Afrike. Usled velikih suša i malo kiše manje je i ima. Potrošnja ove manje kvalitetne sorte je u odnosu na kvalitetniju arabiku u poslednje vreme u porastu, posebno na velikim tržištima za proizvodnju instant kafa.

Pre nekoliko dana Međunarodni savet za kafu ICO saopštio je u izveštaju o kretanjima na svetskom tržištu za januar da su sve grupe kafa zabeležile rast cena, pri čemu prednjači robusta sa rastom od 6,4 odsto, što je najviše od septembra 2011. godine. Sličan rast zabeležen je i kod brazilske kafe sorte arabika. Ovakav trend poguralo je i slabljenje dolara, kao i prognoze o smanjenoj proizvodnji u Brazilu, Indoneziji i Vijetnamu. Pržionice su, navodi se, nabavljale robusta kafu slabijeg kvaliteta iz zemalja drugog porekla ili mešavinu arabike.

Slabiji dolar čini kafu, kao i sve druge robe koje se obračunavaju u ovoj valuti, jeftinijom za kupce u drugim valutama, što povećava tražnju i podstiče rast cena, navedeno je u izveštaju ICO.

Na pitanje da li to znači da se i na našem tržištu našla kafa slabijeg kvaliteta po višim cenama, naš sagovornik kaže da mi svakako pijemo lošiju kafu jer se rio minas, po brazilskoj deklaraciji, vodi kao najslabija arabika i dodaje da nismo tržište takozvane grupe jedan santosa (prana arabika), jer mi to cenovno ne možemo da priuštimo.

– Drugo, naši nameti su jako veliki poput akciza koje druge zemlje nemaju. Zašto je kafa deklarisana kao akcizna roba, ako to nigde u svetu nije praksa. Imate slučaj Slovenije u kojoj se pije kvalitetnija kafa po nižim cenama, a to je , između ostalog i zbog troškova koje nemaju – kaže naš sagovornik.

Kao veliki problem navodi i trend rasta surogata u kafi u Srbiji. To je, kaže, toliko uzelo maha, da neki proizvođači uopšte ne prate cene kafe nego cene surogata i gledaju šta je najjeftinije. Prate samo koliko košta stočni grašak ili naut koji se najčešće dodaju kafi. Na deklaraciji naravno svi navode da je procenat surogata 5 do 10 odsto, ali je mnogo više od toga, tvrdi naš sagovornik i dodaje da otuda na tržištu trenutno imamo pakovanje od 100 grama koje košta 60, pa do 125 dinara.

On smatra da je pod svim okolnostima na svetskom tržištu i rastom akciza trenutno preovlađujuća cena kafe u Srbiji previsoka. Realno bi bilo da 100 grama košta između 80 i 90 dinara, jer je, tvrdi, i pre poskupljenja cena bila visoka. Za 130 dinara bi u malim pržionicama mogla da se kupi prana arabika, kolumbija ili kostarika, što su mnogo kvalitetnije vrste kafe.

Da li će ovakvi potresi na legalnom tržištu oterati potrošače ponovo ka sivoj zoni, s obzirom na to da se kafa najvećih proizvođača na pijacama prodaje po cenama koje su i do 20 odsto niže od onih u trgovinama?

– Da, ali i u male pržionice koje sada imaju kafu kontrolisanog kvaliteta po cenama nižim i do 30 odsto. Jasno je da tržište kafe u Srbiji ukrupnjeno i da više od 70 odsto dele dva najveća igrača „Atlantik grupa” (sa svojim najpoznatijim brendom „grand”) i „Štraus” sa „don kafom”, „c kafom”... – kaže on i napominje da su ove kompanije već ranije najavile poskupljenje kafe u skladu sa kretanjima na svetskom tržištu.

Koliko se promenilo ovdašnje tržište pokazuje podatak da je u Beogradu 1993. godine bilo oko 600 registrovanih pržionica kafe, a danas ih je najviše deset. U Sloveniji ih je bilo 250, a sada dve. U Hrvatskoj 400–500, a trenutno posluje samo pet.