Kako se približava kraj zime, tako se tope i nade hotelijera u Srbiji da će bar sa nekom zaradom završiti sezonu.

Sada se može reći da je i strepnja da će ova sezona u našim planinskim centrima biti loša izgledala kao optimistička procena, jer su statistički podaci pokazali da je poseta u špicu bila - katastrofalna!

U svim planinskim centrima Srbije u januaru, tokom novogodišnjih praznika i zimskog raspusta, boravilo je ukupno 22.486 turista! A, primera radi, samo Zlatibor ima 20.000 kreveta namenjenih ljubiteljima zimske rekreacije i razonode!

Najveći pad broja turista, od čak 52 odsto, zabeležio je naš najbolji i najpopularniji ski-centar - Kopaonik.

- Psihološki momenat je u januaru bio strašan - kaže Siniša Trifunović iz Infocentra Kopaonik.

- Svi su pričali samo o krizi i gripu, a poznato je da loša atmosfera i te kako utiče na turiste. Čak i oni koji su došli na Kopaonik nisu trošili koliko su hteli i navikli, već su se nekako “stiskali”, bilo im je, verovatno, neprijatno da se razmeću, izbegavali su provod, pa se sve svelo na pansion u hotelu.

I ostala turistička mesta u Srbiji zabeležila su pad zarade.

Jedino je Vrnjačka Banja imala povećanje broja turista, ali su tamošnji hotelijeri veoma nezadovoljni vanpansionskom potrošnjom.

Pad turističke poseta od 40 odsto beleže i Divčibare. Međutim, u “Valjevo-turistu” su uvereni da će februarski podaci, kada pristignu, biti bolji. Na Tari je pad broja turista bio manji - “samo” 30 odsto, ali su, zato, posledice ogromne.

Mitrovac na Tari i “Beli bor” su ove zime prvi put u istoriji bili zatvoreni, jer dece nije bilo.

Srbija ima oko 700.000 đaka, ali je samo 1,5 odsto njih išlo na zimovanje! To znači da se ove zime na planini odmaralo samo po jedno dete iz svake škole.

- Srbija je jedina u Evropi proglasila epidemiju gripa i ne možete očekivati da roditelji šalju decu na rekreaciju ako su vrtići i škole bili prazni - kažu u Turističkoj organizaciji Srbije. - Takođe, rastu cene, plate su zamrznute, roditeljima prete otkazi, što je bilo pogubno za ovu sezonu. Poseban problem su cene. Čim je uvedena vizna liberalizacija, ljudi su videli da su cene u Srbiji nekonkurentne.

U turističkim agencijama kažu da je prodaja aranžmana za italijanske Dolomite, austrijski Tirol i slovenačku Kranjsku goru išla odlično, jer su četvoročlane porodice mogle da zimuju u vrhunskim ski-centrima za 500 evra. Da je i cena bila presudna govori podatak da su “Jatovi apartmani” na Kopaoniku čitave zime popunjeni, jer u njima sedmodnevni prestoj cele porodice košta 200 evra.

Skijališta i ski-pas

Skijališta Srbije su i prošle godine imale pad posete od 17 odsto, a svi dosadašnji pokazatelji upućuju da se ove godine može očekivati sunovrat.

Nedeljni ski-pas je pred početak sezone poskupeo na 10.500 dinara (u tom trenutku 120 evra), a pošto nije bilo ni snega ni skijaša u februaru je pojeftinio za 20 odsto. U Austriji, recimo, za isti novac ski-pas služi i kao karta za sve autobuse, vozove, gradski prevoz i skijaš može da skija na svim skijalištima u regionu, a sedišta na žičarama se greju.

Deca u inostranstvu ne plaćaju ski-pas do 12 godina. Ali, zato u Srbiji deca od pet godina plaćaju 30 odsto jeftinije od roditelja.