Tema - Srbija

U bankama štede, a fondove merkaju

Štednja u Srbiji prvi put je u januaru premašila devet milijardi evra, međutim štediše se nisu ovajdile od toga što sve više novca daju bankama na čuvanje.

I njih kao i evropske „kolege” muče niski pronosi na depozite tako da zaradu praktično i nemaju.

Zbog toga što su prinosi na štednju na nivou statističke greške nameće se pitanje kako na drugi način obrnuti kapital i, podrazumeva se, zaraditi. Uložiti u akcije na berzi, investicione fondove, državne obveznice?

Nenad Gujaničić iz „Vajz brokera” kaže da je naše finansijsko tržište prilično nerazvijeno, a njegova glavna karakteristika je dominacija bankarskog sektora i kredita kao osnovnog finansijskog instrumenta. S druge strane, depoziti (štednja) predstavljaju osnovni vid ulaganja, uprkos velikom padu kamata u proteklih nekoliko godina.

– Osim u štednju, građani mogu novac da investiraju u državne obveznice koje nose neznatno više prinose. Međutim, većina građana nema dovoljno informacija i znanja kako se trguje ovim papirima, pa otuda i slabo interesovanje. Takođe, zarada je tek neznatno viša u odnosu na štednju u bankama pa je izostao veći motiv kod potencijalnih ulagača. Primera radi, na godišnje zapise u dinarima građani dobijaju bruto prinos od 3,5%, dok je zarada u evrima oko 0,8%. Na tržištu postoje i municipalne obveznice – obveznice opštine i gradova, koje nose veći prinos od državnih papira, ali i veći rizik, ali ih veoma slabo ima u ponudi – kaže Gujaničić.

Građanima privatni penzioni fondovi i osiguravajuća društva nude određene proizvode, ali je teško reći da su oni dobili karakter masovnosti. Osim slabe edukovanosti, glavni razlog njihove slabe zastupljenosti je nizak standard stanovništva, dodaje naš sagovornik.

– Investicioni fondovi su takođe slabo razvijeni, a tome je delimično doprinela i činjenica da su razvoj počeli neposredno pred početak finansijske krize. Za razliku od razvijenog sveta postoji veoma mali broj vrsta investicionih fondova, a dominiraju novčani fondovi kao alternativa štednji i državnim dužničkim hartijama – navodi Gujaničić.

Najrizičniji finansijski instrument su akcije u koje građani mogu da investiraju na Beogradskoj berzi, ali i na svetskim tržištima što je sve atraktivnija alternativa s obzirom na brojne nedostatke našeg tržišta. Glavni problem domaće berze je slaba likvidnost, odnosno mali promet akcija, ali iznad svega nedovoljna zaštita manjinskih akcionara što je u bliskoj prošlosti rezultovalo nekolicinom korporativnih skandala (Agrobanka, Privredna banka, Univerzal banka), gde su ulagači izgubili sav novac.

Kad su u pitanju strana tržišta, ona su dostupna i domaćim građanima i glavna prednost ove vrste ulaganja je nepostojanje valutnog rizika (jer se kupuju se akcije u evrima, dolarima), ali i eliminisanje uticaja domaćih društveno-političkih zbivanja koja čine ovdašnji investicioni ambijent neatraktivnim. Najveći problem građana da investiraju u svetske akcije jeste nedovoljan nivo znanja i iskustva, pa se iako sve više, retko upuštaju u ovaj posao, dodaje Gujaničić.

Rajfajzen banka, na primer, ima tri investiciona fonda, a imovina klijenata u ova tri fonda trenutno iznosi preko 150 miliona evra.

U ovoj banci kažu da u uslovima smanjenih kamata na štednju, investicioni fondovi mogu biti dobra alternativa depozitima banaka, uz viši prinos, ali i uz dnevnu dostupnost sredstva.

– Ovakva vrsta ulaganja pogodna je za one ulagače koji nisu skloni riziku, jer u skladu sa investicionom politikom imovinu ulažu u kratkoročne depozite u bankama i kratkoročne dužničke papire, i time obezbeđuju visoku sigurnost ulaganja. Takođe, ukoliko investitor želi da obezbedi svoja sredstva u evrima, na raspolaganju mu stoje takozvani „evro keš” fondovi koji posluju po istom principu, ulažući u depozite i dužničke hartije. Balansirani fondovi nude klijentima mogućnost kombinacije ulaganja u različite vrste imovine – akcije, obveznice, depozite i ostalo. One na tržišna kretanja reaguju različito, a uz umereni rizik može da se ostvari pozitivan prinos u dugom roku – kažu u Rajfajzen banci.

NBS: Državne hartije najsigurnije

U Narodnoj banci kažu da, iako je finansijsko tržište u Srbiji još uvek nedovoljno razvijeno, ipak postoje određene investicione alternative za stanovništvo. Pored štednje, građani mogu uložiti novac u državne hartije od vrednosti, penzione fondove, investicione fondove, osiguravajuća društva i akcije. Ulaganje u državne hartije od vrednosti spada u najsigurnije oblike ulaganja. Državne hartije se prodaju na aukcijama koje organizuje Uprava za javni dug Ministarstva finansija. Stanovništvo na ovim aukcijama može učestvovati posredstvom ovlašćenih učesnika (brokera i banaka), a nakon primarne prodaje na aukcijama, državne hartije od vrednosti ročnosti preko godinu dana mogu se dalje kupovati i prodavati preko Beogradske berze.

Kamate na hartije u dinarima kreću se od 2,64 odsto za ročnost od šest meseci do 5,6 odsto za ročnost od sedam godina. Kada su u pitanju državne hartije u evrima, kamate se kreću od 0,78 odsto za ročnost od godinu dana (53 nedelje) do 2,69 odsto za ročnost od pet godina. Sa smanjenjem kamatnih stopa banaka na štednju, primećena je povećana zainteresovanost stanovništva za ulaganje u državne hartije u evrima. Međutim, i dalje je iznos ulaganja stanovništva u državne hartije zanemarljivo mali u odnosu na štednju.

Jednu od investicionih alternativa na domaćem tržištu predstavljaju i investicioni fondovi. Trenutno postoji 12 otvorenih i jedan zatvoreni investicioni fond. Ukupna vrednost neto imovine registrovanih investicionih fondova iznosi 21,1 milijarda dinara.